[Vumi]

I ovo je preuzeto iz interneta....




U jednoj livadi u Trnavi, na Zlatiboru, onomad iskopana rupa. Povelika, tik uz stari turski put. U rupi, na gornjoj strani, još vidljivi tragovi nekakve posude sa okruglim dnom. Teške, jer je zemlju dobro utisnula. Bila posuda tu nekad – i sad je više nema. Samo zjapi rupa.

Celo selo, zbog te rupe, sada priča o zlatu. Prava zlatna groznica trese Trnavu.

Priča ta seoska glasi ovako: iz livade Milijana Vidića neko otkopao i odneo ćup pun zlata. Došao taj neznanac noću, kad ga niko nije video – a već sumnjao da bi tu nešto moglo da bude – i počeo da kopa. Verovatno i detektor metala imao. Naravno, pronašao što je tražio i sa plenom nestao. U livadi ostala samo rupa.

Priča o zakopanom blagu

Bilo to, vele, krajem pretprošlog meseca, oko Srđevdana. Selom se o tome brzo proneo glas. Sve drugo gurnuo u stranu. Jedne, uverene da zlata ima još, obradovao. Druge podsetio na stare priče o blagu iz prošlosti. Treće, one sumnjičavije, naljutio što su ljudi tako lakoverni, što se galama digla "ni oko šta". Rečju, svakog na razmišljanje naveo.

Sa Milijanom Vidićem, vlasnikom livade, došli smo na mesto o kome se priča. Stari put iz turskog doba ovuda prolazi, jedan izvor zvani Topola iz zemlje izbija. Livada je pod brdom, do samog puta. Na njoj, kako što rekosmo, jedna rupa. U udubljenju se nazire trag naleganja posude sa ovalnim dnom.

– Imam ovde, u ovom dolu, pet ari livade. Onomad, oko Srđevdana, izvedem ovde ovce i dok sam ih čuvao primetim rupu. Neko iskopao zemlju i kamenje, u dubini od oko pola metra. Vidim trag od posude i setim se priče da je u istoj ovoj livadi, koji metar odavde, pre više od pola veka jedan našao veliku metalnu posudu punu zlatnika. Bio je to neki putar po imenu Mare Mićić, iz Rožanstva, umro je davno. Priča

se da je kao nadzornik ovog puta, koji se u to vreme koristio, on pronašao zlato. Kad sam video tek iskopanu rupu, znao sam da je opet zlato u pitanju – kazuje Milijan Vidić.

Video on to, pa razglasio. Otišao komšiji Milisavu Lazareviću i rekao: – Neko se, bogami, noćas obogati u mom dolu. Brže-bolje Lazarević otrčao tamo i spazio što i Milijan – poznaje se mesto ćupa. A kraj rupe nekakva parčad žice, verovatno korišćene za detektor. Sve i za Milisava jasno k'o dan. Zašto bi neko tek tako kopao po čistoj livadi da nije o zlatu reč.

I onda krenuše da slažu kockice: ovuda ide stari turski put, koji je nekad bio glavna saobraćajnica ka Dubrovniku. Ko zna ko je i kada (Turci verovatno) rešio da tu zakopa zlato. Namerno kraj izvora, da bi znao gde je. A još ako se zna priča o putaru Mićiću i njegovom zlatu, na koji metar odatle, svaka sumnja učinila im se suvišna. Eh, vajkao se Milijan, ja toliko puta kopao i orao po ovoj livadi, pa ništa ne nađoh.

Tako, od usta do usta, priča se po Trnavi proširi. Preži volove, Milijane, ori celu njivu – savetovale ga neke komšije. Drugi se podsmevali, uopšte ne veruju u celu priču. – Evo vam rupe, pa pogledajte. Ako laže koza, ne laže rog – odgovarali sumnjičavcima Milijan i Milisav.

Raspitasmo se po selu šta ko o tome misli. Milomir Janković, sa motornom testerom u ruci, kaže: – Išao sam sa komšijama, gledao otkopano mesto. Imalo je tu nešto. Sva je prilika, nisu to prazne priče.

Slično nam kazaše još neki upitani.

Ali, bi i drukčijih mišljenja. –Ništa to nije tačno – rekoše nam uglas Stanko i Dušanka Tošić. – Naduvano je to, valjda bi Vidići ranije u tom vrtu šta pronašli, jer ga od davnina obrađuju. Naši Trnavci, kakvi su, prekopali bi ceo put kad bi verovali da tu nešto ima. Svi bi se skupili da zlato tražimo. Odvali vetar šljivu, pa dođu mangupi i odnesu je, a nekmoli kad bi se našlo zlato – vele njih dvoje.

Misteriozna kolona kraljevske vojske

A Stanko se onda priseća kako je baš tim starim putem, kad se 1941. godine zaratilo, prošla neobična kolona. Bilo je na desetine kamiona i drugih vozila kojim se kraljevska vlada prebacivala iz Beograda ka Crnoj Gori i prevozila državne dragocenosti. – Stajao sam tada noću na livadi i video farove tih mnogih vozila. Brzo su prošli, ne zaustavljajući se. Oni, znači, nisu ovde zlato zakopavali – veli Stanko. I tako, pričama o zlatu ne nazire se kraj ovih dana u maloj Trnavi, selu u kome ima ostataka nekih prastarih bazilika, pa jednog grčkog groblja, turske kaldrme, banovinskog puta. Mnogih tragova prošlosti, dovoljno zagonetnih da u sadašnjosti rode pitanje – a ko je iskopao ćup?