Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Zanimljivosti Sve što nalazite zanimljivo...

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 15.12.2006, 18:43
Kameleon
Gost
 
prilozi: n/a
Pečat kneza Strojimira - dokaz postojanja srpske države iz 9. veka

NEZNAM DA LI JE OVO BILO

Pečat kneza Strojimira - dokaz postojanja srpske države iz 9. veka
stana - 28. jul 2006.



Srbija je dobila „novo” najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri veka unazad. Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za kojeg niko iz Srbije nije znao ni da postoji, i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega. Inače, najstarija materijalna svedočanstva koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.

„Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena, ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju”, kaže za Glas javnosti ministar kulture Dragan Kojadinović.

Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane Bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine. Dakle, knez - vlasnik ovog pečata - pripadao je najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića.

DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA

Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci. „Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani na latinskom)”, zaključuje profesor Janković.

„BOŽE, POMOZI SRBIJI”

Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1,9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis „Bože, pomozi Srbiji ”. (Glas javnosti)
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg pecat.jpg (38,2 KB, 25x prikazano)
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 15.12.2006, 18:46
Kameleon
Gost
 
prilozi: n/a
Ovo je sa ninovog saita

Država na dlanu

Otkriće ovog pečata jednako je otkriću rukopisa iz devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka), to je svedočanstvo o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića




Taj pečat kneza Strojimira iz 9. veka, posve je mali, stane na dno dlana. Ali, što se kaže, ima ga, težak je za svoju visinu. Ima skoro 16 grama zlata, a ni dva centimetra visok (1,9 cm). Mala zlatna kupa, sa alkicom na vrhu, kao privezak, da se nosi oko ruke ili oko vrata. Na kružnoj površini za otiskivanje pečata piše: “Bože, pomozi Strojimiru.” I krstić u sredini. Otkako je stigao iz Minhena u Beograd, ovaj, pretpostavlja se, najstariji dokaz srpske državnosti koji je Ministarstvo kulture kupilo za skoro 20 000 evra, 11. jula na Gorny&Mosch aukciji, čuva se u sefu Istorijskog muzeja Srbije. Andrej Vujnović, direktor Muzeja, dao nam je pečat u ruke. Za toliko, dok ga slikamo na dlanu.



Elem, prvi komentar na sajtu “Večernjih novosti” na vest o kupovini zlatnog pečata kneza Strojimira bio je: „Ne daj bože da smo dali 20 000 evra za neki falsifikat!” I na drugim net-forumima je posle ove vesti krenula rasprava: “A zašto baš sad? Da nam nisu uvalili?” i: “Ma, sigurno. Napokon je pronađen pečat kojim su pečatirani platni spiskovi Bosancima angažovanim na gradnji piramide.” (forum B92). Skeptici, u potrazi za prevarom, stigli su da pitaju i: Ko je bio taj Strojimir? I, šta mi uopšte znamo o srpskoj državi pre Nemanjića? I zašto je Bugarima baš bilo stalo da pečat Strojimirov uzmu za sebe?



Bugari diŽu cenu: Kako je ovaj zlatni pečat dospeo u privatnu nemačku kolekciju, ne zna se precizno. Docent dr Đorđe Janković, šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže: “To je kolekcija koja sadrži mnogo zlatnih i drugih predmeta, poreklom sa Balkana. Reč je o naušnicama, na primer, datovanim od 6. do 12. stoleća, nakitu rimskom, kasnorimskom, vizantijskom... Ima tu i nadgrobnih spomenika, sa prostora Vizantije.” O tome šta se sve moglo naći na aukciji Gorny&Mosch-a trebalo bi pogledati na njihovom sajtu njnjnj.gmcoinart.de. Naš pečat je bio 281. po redu, među bronzanim i kamenim skulpturama, gemama i kamejama, mozaicima, lampama i vazama rimskog, vizantijskog, egipatskog porekla. “Autentičnost pečata mogla bi se utvrditi analizom samog materijala, a s druge strane, oblika. Po mom iskustvu, koje nije malo, materijal deluje potpuno autentično. To je pečatnjak iz devetog stoleća. Verovatno su ga sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada. Postojanje tog pečata dokazuje da je knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju, koja prati državu. Otkriće ovog pečata jednako je otkriću rukopisa iz devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka), to je svedočanstvo o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića. Sam izgled pečata ukazuje na istoriju koju je on doživljavao kroz vreme prelazeći iz ruke u ruku. Jednim delom je oguljen, neko je skinuo malo zlata sa njega, verovatno za neku pozlatu. Wegova autentičnost se može proveriti hemijskim i fizičkim analizama ukoliko bi se sastav zlata u pečatu uporedio sa zlatnim vizantijskim novcem iz 9. veka. Trebalo bi da je i kod nas sačuvan neki novčić iz tog vremena. Praksa je bila da se nakit pravi od novca. Istina, u to vreme Sloveni nisu koristili novac za plaćanje. Tek u 13. veku počinju da koriste novac, više zato što su bili prinuđeni nego što su želeli da svoju privredu prilagode novčanim tokovima”, kaže profesor Janković.



On dodaje da u Bugarskoj postoje slične kolekcije pečata. Takav je pečat cara Simeona sa gemom od lazurita na kojoj je prikazan njegov lik i natpis “Simeon”, pečat je u zlatnoj korpici, u obliku piramide, a ta korpica u kojoj se nalazi pečat ima istu dršku kao i ovaj, naš. Pečat cara Simeona je smešten u kraj 9. i početak 10. veka. “Car Simeon je osvojio Srbiju (924 – 931. Srbija je pod Bugarskom), a kod njega su u izgnanstvu bili Strojimir i Gojnik, koje je njihov brat Mutimir prognao posle građanskog rata, osvojivši kneževski presto. Pretpostavlja se da su Gojnik i Strojimir, došavši u Bugarsku, dobili neke teritorije na upravljanje; dakle, vladali su nekim tertorijama u Bugarskoj možda kao župani. Ne zna se, pri tom, da li je taj pečat iz doba Strojimirovog života u Bugarskoj ili je to iz doba njegovog života i vladanja u Srbiji. Svakako, Bugari imaju najveću kolekciju tih pečata tako da je razumljivo što su pečat hteli za sebe”, tumači Janković.



Tako, početna cena zlatnog pečata na aukciji bila je 6 500 evra. Pre same aukcije, Nikola Marković, srpski vicekonzul u Minhenu, koji je “podizao ruku” za Srbiju, pozvao je ministra Dragana Kojadinovića da mu kaže da su bugarski kolekcionari ponudili 15 000 evra za pečat, ali da se pečat povuče sa aukcije. Kojadinović kaže: “Pošto smo se javili na vreme, predmet je morao na aukciju, ali sa povišenom cenom. Tako je početna cena bila 15 000. Vicekonzul je otkupio pečat za 16 000, a sa provizijom te aukcijske kuće koštao je oko 20 000 evra.”

Iako je Strojimirov pečat mesec dana visio na sajtu aukcijske kuće Gorny&Mosch, profesor Đorđe Janković je tri dana pre aukcije saznao da taj pečat postoji i da će uskoro biti prodat, od svojih ruskih kolega, stručnjaka za antikvitete. Onda je obavestio Andreja Vujnovića, direktora Istorijskog muzeja Srbije, a zatim su poslali i zvanične dopise premijeru i Ministarstvu kulture. “Kada sam saznao da će se za 15 sati srpski srednjovekovni vladarski žig kneza Strojimira, dosad nepoznat nauci, naći na aukciji, nije mi preostalo ništa drugo nego da obavestim naš konzulat u Minhenu da odu na aukciju”, kaže ministar Kojadinović.



KrČag iz ČeČana: I tako smo, za nešto manje od 20 000 evra nabavili dokaz o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića. Istina, o Srbiji pre Nemanjića i srpskim arhontima (knezovima) pisao je car Konstantin VII Porfirogenit u svom delu “Spis o narodima”. Međutim, iz tog perioda nisu sačuvani konkretni, materijalni dokazi, arheološke iskopine koje bi potvrdile postojanje srpske države. Dr Đorđe Janković kaže da su nam obično „Nemanjići u svesti, kao nekakav početak srpske države, i to samo zato što njihovo postojanje možemo da potvrdimo konkretnim objektima”:

- Oko nas su crkve, zadužbine Nemanjića, imamo njihove portrete, zato su nam oni bliski. Za period do desetog stoleća, koji je opisao car Konstantin VII Porfirogenit, nemamo tu vrstu dokaza. Slično je i sa 11. i 12. stolećem. Imamo samo crkvu Svetog Mihaila u Stonu, iz tog vremena. Tamo je prikazan kralj Mihailo, i tu, opet kao i za Nemanjiće, možemo da kažemo: evo ga kralj koji je zabeležen u pisanim izvorima, konkretno u Letopisu popa Dukljanina. Ali, on je jedini, i to je najstariji portret nekog slovenskog vladara. Postoji još jedan portret iz 12. stoleća, ali ne kod nas, portret ćerke župana Uroša I u Brnu.



Međutim, dr Janković podseća na ulomak krčaga iz Čečana, kod Vučitrna na Kosovu, koji se danas čuva u Narodnom muzeju. Krčag je iz devetog, desetog veka. Na ulomku se nalazi šest recki, dole je krst, a ispod piše šest glagoljicom. To je najstariji glagoljski zapis sa tla bivše Jugoslavije. Ovim krčagom je plaćan porez vinu. To znamo jer postoje povelje Vasilija II, vizantijskog vladara, koji je pobedio Samuila, vođu Slovena, 1014. godine i zauzeo ove prostore 1018. kao i Kosovo. U jednoj od njih piše da će Sloveni plaćati porez kao i dotle, krčagom vina, mericom žita i mericom prosa. Nađeni deo krčaga je baždaren, jer piše koje je zapremine. Služio je za plaćanje poreza u vinu; dakle, vidimo kako je država funkcionisala, i polako se ta svedočanstva o državi 9, 10. i 11. stoleća sakupljaju.



“Imamo taj ulomak krčaga, pa krstionicu kneza Višeslava, prvog srpskog kneza, u Dalmaciji, koji se spominje po imenu. On je vladao na prelazu osmog u deveto stoleće. Krstionica se danas nalazi u Splitu; na njoj je zabeleženo da ju je podigao sveštenik Jovan u vreme vojvode Višeslava. Pa, ovaj pečat Strojimirov koji je direktni potomak Višeslava (videti rodoslov, prim. Z.L)... Postoji i dvorac u Martinićima u Zeti, na Gradini iz sredine devetog veka. To je verovatno dvorac Mutimirov, a možda i Strojimirov. Gradina je u literaturi poznata jer se raspravlja da li je tu bio srednjovekovni grad Duklja. Unutra je dvorac sa četvorougaonim dvorištem kakvih ima u Bugarskoj, postoji i pridvorska crkva. U njoj je bio grob vladara koji je podigao taj dvorac. Nažalost, grob je opljačan. Kasnije, crkva je dobila kameni nameštaj, kameni ikonostas, na njemu se spominje izvesni Petar koji je najverovatnije onaj arhont koga spominje Porfirogenit da je vladao Srbijom 20 godina, onaj koji je ubio Klonimira, sina Strojimirovog. Dakle, sada se polako skupljaju opipljivi podaci koji mogu da rekonstruišu to doba. Arheološki podaci, a ne samo papiri. To je dragocenost za sve Slovene”, reći će Janković.

Propaganda Porfirogenitova: Kneza Višeslava, prvog po imenu poznatog srpskog kneza, nasledio je njegov sin Radoslav. Radoslav rodi Prosigoja, Prosigoj Vlastimira. U to vreme, Srbi su priznavali formalnu vlast Carigrada. Početkom 9. veka Bugari su ojačali i pod vođstvom kana Presjama (836 – 852) krenuli na Vizantiju. Knez Vlastimir je uspeo da odoli trogodišnjim napadima Bugara (834 – 837). Posle njegove smrti Srbijom ravnopravno vladaju njegova tri sina: Mutimir, Strojimir i Gojnik, podelivši zemlju među sobom. Kan Boris, sin Presjamov, ponovo napada Srbiju oko 864. godine. Prema

Konstantinu Porfirogenitu, Srbi su porazili Bugare.



“Posle tog rata Mutimir je sklopio mir s Bugarima, a nakon toga je proterao svoju braću u Bugarsku, Gojnika i Strojimira. Klonimir, sin Strojimirov, kako piše Porfirogenit, iz Bugarske je napao Srbiju, hteo da preuzme vlast, ali nije uspeo. Ali, njegov sin, dakle unuk Strojimirov, Časlav Klonimirović je preuzeo vlast u Srbiji, i vladao je za vreme Konstantina VII Porfirogenita. On je iz Bugarske pobegao u Vizantiju, a Carstvo ga šalje u Srbiju. Srbiju su prethodno, 924. godine osvojili Bugari. Vizantija, međutim, obnavlja Srbiju. Ima tu, naravno, i pomalo propagande Porfirogenitove, u tome da je Srbija, eto, obnovljena uz pomoć Vizantije. Časlav je na vlasti sve dok je živ Porfirogenit. Po Letopisu popa Dukljanina, poginuo je u borbi sa Mađarima tako što je udavljen u Savi. To se desilo pedesetih godina desetog stoleća”, objašnjava Janković.

Međutim, Janković upozorava da je problematično u tim starim porodicama tražiti poreklo Nemanjića. U Vlastimirovićima, na primer. On zaključuje:



“Po Letopisu popa Dukljanina, Nemanjići su potomci neke skromne porodice koja je imala zasluge baš u vezi sa dolaskom kneza Časlava na vlasti. Mada to može da bude i tendenciozno. Jer je Letopis nastao mnogo kasnije, u latinskoj sredini, u 15. stoleću. Dakle, pop Dukljanin je pisac za italijanske najamnike u starom Baru u vreme Turaka. To su vitezovi koji su bili tu da brane grad od Turaka, i imali su sukobe sa domaćim stanovništvom.

Sveštenik letopisac na početku kaže da hoće da ispriča istoriju tog kraja mladeži koja tu živi i to ne zna, i piše na latinskom jer oni ne znaju slovenski jezik. Tako je ta istorija i tendenciozna. Sve što je napisano o ranijim periodima, dosta je zbrkano, izmešano, ima poneko zrnce istine ali deluje isuviše fantastično, tako da je teško ustanoviti šta je istina, a šta nije.”

A da li bi nas neko prevario za 20 000 evra? Da je 200 miliona, pa i da razmislimo. Nemci se nikad nisu pitali da li je Nibelungov prsten sačinjen od Rajninog zlata – pravi. A cena je bila mnogo veća.

Zora Latinović
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg 2901_drustvo_pecat.jpg (16,1 KB, 18x prikazano)
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 15.12.2006, 20:20
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
“Imamo taj ulomak krčaga, pa krstionicu kneza Višeslava, prvog srpskog kneza, u Dalmaciji, koji se spominje po imenu. On je vladao na prelazu osmog u deveto stoleće. Krstionica se danas nalazi u Splitu; na njoj je zabeleženo da ju je podigao sveštenik Jovan u vreme vojvode Višeslava. Pa, ovaj pečat Strojimirov koji je direktni potomak Višeslava (videti rodoslov, prim. Z.L)...

"Propaganda Porfirogenitova: Kneza Višeslava, prvog po imenu poznatog srpskog kneza, nasledio je njegov sin Radoslav".



Višeslav je hrvatski knez, poznat po krsnome zdencu koji se čuva u Splitu. Na mramornome šesterostraničnom krsnom zdencu nastalom oko 800-te godine je uklesan natpis na latinskome. U prijevodu: "Ovo (vrelo) izvor prima naime nemoćne, da ih prosvijetli. Ovdje se čiste od svojih zločina što ih primiše od prvoga roditelja, da postanu kršćani spasonosno ispovijedajući vječno Trojstvo. Ovo je djelo vješto (majstorski) napravio svećenik Ivan u vrijeme kneza Višeslava, iz pobožnosti pak u čast Sv. Ivana Krstitelja, da posreduje za nj i njegove štićenike".
Taj je krsni zdenac izvorno bio u Ninu, jednoj od starohrvatskoj prijestolnica, odakle je kasnije prebačen u Venecija, a potom vraćen u Hrvatsku. Uz to što spominje hrvatskog kneza Višeslava, krsni je zdenac važan i zato što dokazuje ranu kristinizaciju Hrvata.
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 15.12.2006, 21:05
ЛазарС
Gost
 
prilozi: n/a
Eh, da... Svojatanje slovenskih vladara i pronalaženje, što Srba, što Hrvata, što inih naroda na Balkanu, medju amebama. Posle prvog čitanja ova dva topika u oči upada razlika u tumačenju natpisa. U prvom: „Bože, pomozi Srbiji” a u drugom “Bože, pomozi Strojimiru”. Kad se pogleda fotka pečata, vidi se da je ovo drugo istinito. Ono prvo pokazuje koliko nacionalisti svom narodu čine zla pokušavajući plasirati očitu neistinu. U ovom slučaju je neljud koja pripada mom narodu ,Srbima, a imao sam prilike čitati i slušati slične "informacije" vezane za Hrvate, Bošnjake, Makedonce... Valjda će i to jednog dana biti samo istorija
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 15.12.2006, 22:15
Kameleon
Gost
 
prilozi: n/a
Opet moram da napomen da ovim tekstom nista nisam hteo da sugerisem i promovisem samo je bio zanimljiv tekst na koji sam slucajno naisao trazeci sait ove kuce za aukcije gmcoinart.de. Upravu si Lazar primetio sam i ja istu stvar, sta da ti kazem novinarsko napumpavanje price. Zalosno je sto je istorija, pre svega iz politickih razloga, toliko puta pretumbavana i menjana na ovim prostorima da se vise nezna ko smo i sta smo. Ali vazno da je veselo i i
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 15.12.2006, 22:18
Korisnička slika od perun
perun perun je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 28.10.2005
Starost: 48
prilozi: 794
Zahvaljivao se: 1
Dobio je 1 zahvalnicu za 1 prilog
Vrlo brzo cim se udje u Evropu. Nadam se da ce se konacno dogovoriti i napisat zajednicku nam istoriju od dolaska slovena pa na ovamo. Ono ispred mislim da nije nase kulturno nasledje, ali ipak ga je lijepo imati.
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 15.12.2006, 22:31
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
"Ono ispred mislim da nije nase kulturno nasledje, ali ipak ga je lijepo imati".

Upravo je antika i kršćanstvo ta kultura na kojima se temelji Europa i zapadni uljudbeni svijet u cjelini! Netreba zaboraviti činjenicu da su potomci većine modernih europskih zemalja (EU) također barbarskoga podrijetla (Langobardi, Vizigoti, Ostrogoti, Franci, zatim Slaveni itd.) i koji su, prihvativši kršćanstvo, sljedbenici, tj. baštinici antičke civilizacije (latinski jezik, latinsko pravo, grčka filozofija, antička umjetnost, znanost ...).
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 16.12.2006, 02:31
Kameleon
Gost
 
prilozi: n/a
Sto se mog pogleda na svet tice, ja se drzim onog da smo svi mi nastali od jednog plemena "sakupljca plodova" iz afrike koje je resilo da krene u istrazivanje celog sveta, a razlikujemo se samo po licnim ubedjenjima!!!
odgoovorite sa citatom
  #9  
Staro 16.12.2006, 03:58
ЛазарС
Gost
 
prilozi: n/a
Slažem se! E, sad...šta je bilo pre toga: Adam ili ameba? Nek' to svako po svom ubedjenju odabere
odgoovorite sa citatom
  #10  
Staro 16.12.2006, 16:08
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
Baš me briga za one koji tvrde da su nastali od majmuna, mene je donijela roda
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Kulture gvozdenog doba na tlu Srbije rammstein Praistorija 0 09.10.2005 00:27


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!