Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > DETEKTORI METALA > Vrste i namjena
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Vrste i namjena Sve o vrstama i namjeni ovih aparata...

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 17.07.2005, 16:32
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 53
prilozi: 7.823
Zahvaljivao se: 121
Dobio je 951 zahvalnice(a/u) za 384 priloga
Nesto o samom radu detektora

Posto sam obecao da cu postaviti par pitanja Jackdetektu onda da to i uradim. Izvinjavam se na kvalitetu slike, crtao sam rucno i nisam bas nekakav umjetnik. Nada se da ce sve biti razumljivo i da ce te uspjeti razaznati sta je sta na slici
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg sonde.jpg (49,3 KB, 88x prikazano)
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 17.07.2005, 16:36
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 53
prilozi: 7.823
Zahvaljivao se: 121
Dobio je 951 zahvalnice(a/u) za 384 priloga
Prvo pitanje se odnosi na koncentricnu sondu, na koji nacin ona razvija magnetno polje i za sta je dobra ovakva sonda ?

Drugo se odnosi na spider sondu i pitanje je isto

Trece se odnosi na duplu D sondu sa istim pitanjem kao i za ostale dvije sonde.

Sledeca pitanja:
- zbog cega se sa koncentricnom sondom bolje izvodi PIN POINT nego recimo sa duplom D sondom
- koje su prednosti pojedinih sondi
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 17.07.2005, 16:44
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 53
prilozi: 7.823
Zahvaljivao se: 121
Dobio je 951 zahvalnice(a/u) za 384 priloga
Sada da postavim pitanja oko samoga rada i nacina rada sondi za metal detektore.
- Kako sonda uopste otkriva metal u zemljistu (ili van njega), znaci kako uopste funkcionise sve to?
Kako uticu razlicite frekvencije na razlicite predmete?
Kako utice velicina predmeta na njegovo otkrivanje?
Kako detektor uopste otkrije predmet u zemlji?
Kako detektor moze da vidi razliku o kom se metalu radi?
Kako reaguje detektor kada se npr dva razlicita metala nadju jedan pored drugoga (slika 5).
Koju snagu mora imati magnetno polje sonde da bi recimo uspjela otkriti manji predmet na vecoj dubini?
Da li se sa istom lakocom otkrivaju predmeti, koji su od razlicitih metala a iste velicine i oblika a nalaze se na istoj dubini?

Evo to su bila neka od pitanja samo za pocetak a ostalo slijedi nakon prvih datih odgovora. Nadam se da ce se i drugi upustiti u ovu temu i pitati sve sto ih zanima, cisto da bi se saznalo nesto o samom nacinu rada.
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 18.07.2005, 13:30
jackdetect
Gost
 
prilozi: n/a
I kada ja odgovorim na sva ova pitanja, ko ce onda kupiti moju knjigu (ha-ha, salim se, ima u toj knjizi mnogo vise vaznih odgovora).
Koncentricna i Spider sonda su ista stvar. Postoji jos nekoliko tipova sondi, koji se uglavnom koriste za detektore mina.
Elektromagnetno polje je kod svih sondi isto, i ta slika se moze pronaci u svakom udzbeniku elektrotehnike(polje zavojnice).
Medjutim, koplanarna sonda ima dve varijante, i kod jedne postoji diferencijalni predajni sklop, te je polje oko sonde ima slozeniji oblik. Generalno, koplanarna sonda je uvek diferencijalna: kod Fishera i Whitesa sa Tx kalemovima, a kod Garretta sa Rx kalemovima. Po meni je koplanarna sonda bolja, iako puno slozenija za izradu, jer uvek moze postici vecu dubinu. Zato svi Minelab Vlf imaju relativno malu dubinu za srednje i vece predmete, jer koriste duplo D, kod koje je efektivni precnik kalemova smanjen. Sa druge strane, duplo D daje cistiji povratni signal, koji Minelabovim detektorima omogucava da budu precizniji kod diskriminacije sice po povrsini. Moje iskustvo kaze da duplo D ima bolji pin point od koplanarne, mada je i koplanarnu moguce izraditi da ima dobar pin point uz gubitak dubine.
Sonda proizvodi EM polje, i prijemnim kalemom prati desavanja u njemu. Kada se unese metal desava se vise stvari: on trosi polje, izaziva sekundarno Em polje itd. Te razlike registruje elektronika i daje indikaciju.
Vise frekvencije daju bolji odziv meala, ali ih zemlja vise prigusuje (pa su i smetnje vece). To koriste multifrekvencijski detektori, kako bi izdvojili signal zemlje, i bolje ga prigusili. Prica da rade dublje je cista laz, jer u sustini rade plice jer razvijaju slabije polje, kako bi mogli isfiltrirati harmonike.
Zatvorena povrsina predmeta, normalna na polje sonde, je vaznija za dubinu detekcije od mase za sve sondase, osim za 2box detektore, gde je za detekciju dubljih i vecih predmeta vaznije da imaju povrsinu normalnu na nivo zemlje (kontra od sondasa).
Razliciti metali imaju razliciti fazni odziv (pomeraju prijemno polje po fazi: obojeni zakasne polje, a crni ga malo vrate), a takodje i razlicito menjaju amplitudu signala. Diskriminaciju obavljaju specificni fazni komparatori, koji takodje izvlace i signal zemlje.
Kada se dva metala istovremeno nadju u polju sonde, detektor reaguje nepredvidivo, jer sve zavisi od njihove velicine, tipa, dubine i kojim redosledom su dosli u polje
sonde, jer ne smete zaboraviti da su svi amaterski detektori Motion masine (rade samo u pokretu), a zavisi u kom je modu i sam detektor. Svakako je za zagadjene terene mnogo bolje raditi sa manjom sondom, koja ne zahvata veliku povrsinu, naravno za sitnu numizmatiku do 30cm.
Polje od sonde opada sa rastojanjem na treci stepen, i sekundarno polje sa predmeta takodje opada na teci stepen. TO je problem svih detektora, i sa standardnim sondama do 40cm precnika, preko 60cm dubine postaje nemerljivo malo, te je za dublje registrovanje potrebno menjati koncepciju standardnih masina. Naravno, cucete vi od nasih tragaca mnogo optimisticnije rezultate za njihove standardne masine, ali to je uglavnom utopija, osim ako se dese izvesna super EM provodna zemljista, ili ako se oksid metala(koji zemljiste pretvara u bolji EM provodnik) nije popeo prema povrsini (nazalost, zlato ne oksidira, i zato se teze nalazi).
Vece dubine se postizu vecim sondama i jacim predajnim poljem. Otud pulsni detektori imaju bolju prodornu moc, jer su oba ova elementa ispunjena. Kod Vlf postoje ogromni problemi za izradu vecih sondi, jer postaju mehanicki nestabilne, i veoma teske. Takodje, pojacanje polja i kod Vlf i Pulsnih, izbacije standardne modele detektora iz radnog rezima, te rade losije nego bez modifikacije. Zato nije moguce prosto pojacati detektor, nego ga je potrebno dizajnirati za takvu namenu.
Nadam se da sam odgovorio na sva pitanja.
Zeljko.
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 18.07.2005, 15:53
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 53
prilozi: 7.823
Zahvaljivao se: 121
Dobio je 951 zahvalnice(a/u) za 384 priloga
U svakom slucaju odgovor je dosta dobar jedino sto se koriste malo teze rijeci za onoga ko sa elektronikom nema nikakvoga kontakta.
Primjetio sam da si spomenuo da razlicite sonde razvijaju ista magnetna polja. Ako sam ovo dobro razumio radi se o poljima "istoga oblika". Koliko sam imao prilike da procitam o ovim temama, svagdje se navodi da recimo koncentricna sonda ne daje magnetno polje istoga izgleda kao recimo dupla D sonda (slika 1a daje, kako proizvodjaci navode, izgled magnetoga polja koncentricne sonde a slika 2a duple D sonde).
Pored toga svi govore da je sa koncentricnom sondom lakse raditi na zagadjenijem zemljistu nego sa duplom D sondom, bas zbog izgleda samoga magnetnoga polja. Dupla D je bolja od ove druge jer ima "sire" magnetno polje i zahvata vecu povrsinu. Iz prakticnoga primjera mogu reci da ovdje postoji nesto jer ako uzmemo detektor sa duplom D i jedan sa koncentricnom sondom, primjecuje se sledece:
1- dupla D sonda daje signal prije nego je sonda fizicki naisla preko predmeta, 2-koncentricna daje signal tek kada se fizicki nalazi nad predmetom

Sada sledece pitanje:
Detektor kao sto je poznato proizvodi magnetno polje koje prodire u zemlju, nailaskom na nekakav predmet taj isti predmet usavsi u magnetno polje pocinje da proizvodi vlastito koje se siri oko njega. Meni nije jasno sledece. To isto polje koje se stvori oko predmeta ne moze biti nikako iste snage kao sto je polje sonde. Na koji nacin onda prijemna sonda moze da "uhvati" to polje koje po mome ne moze da "zraci" do nje. Ako postoji nekakav drugi nacin na koji se to registrira onda bih volio i to da znam (uzmimo primjer sliku 4, ako je tacna).
Postoji li mozda nacin kontrole izgleda samoga magnetnoga polja koje proizvodi sonda detektora i na osnovu toga dolazi se do zakljucka da se u zemlji nalazi nekakav predmet? Ako je ovo mozda moguce onda bih volio znati na koji nacin tj na koji nacin se kroz samo magnetno polje prenose informacije.
Moje misljenje je ipak da je tacniji onaj prvi slucaj ("hvatanje" odbojnoga magnetnoga polja). Ustvari kada se sjetim da radari koji se koriste za avio saobracaj hvataju na prevelikim daljinama (ok, znam da ce sada doci objasnjenje da se za avijaciju koriste jako velike frekvencije magnetnoga polja- reda GHz ali nema veze, radi se takodje o mag.polju )da bi se odbojno polje moglo prenijeti do prijemne antene, onda ne znam vise sta da mislim.
Bice najbolje kada bi se moglo objasniti kako same informacije prolaze kroz magnetno polje i bice nam vjerovatno malo jasnije.
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 19.07.2005, 00:00
jackdetect
Gost
 
prilozi: n/a
Kada bi na isti detektor prilagodio DD i koplanarnu sondu, onda bi mogao razmatrati njihove razlike. To, kada detektor daje signal predmeta, zavisi prvenstveno od moda rada, i samih derivatora u njemu. Ono sto si nacrtao moze biti polje hvatanja, a ne EM polje, koje sasvim drugacije izgleda. Ponavljam, polje hvatanja koplanarne sonde moze biti uze, ako se smanji precnik unutrasnjih kalemova, ali je tada dubina manja. Koplanarne sonde svih proizvodjaca, koje sam ja testirao, uvek su uradjene u korist dubine, a ne pin pointa. U svojim katalozima oni svasta pricaju, i tu uvek imas vise dezinformacija, nego korisnih podataka. I oni se boje kopiranja i konkurencije od sitnih proizvodjaca (jer ni oni nisu puno veliki). Minelab i Shadow recimo brisu oznake integrisanih kola.
Moras praviti razliku izmedju EM polja i EM talasa, koji se razlikuju po svojstvima i nacinu prostiranja. Polje je nemoguce usmeravati, isto se ne moze odbijati od predmeta kao recimo EM talas. Oblik polja je takodje nemoguce precizno ni objasniti (iako je 21. vek), vec je nauka stvorila upotrebljiv model, koji koristi. Ponovicu, sekundarno polje utice na izvesne promene u primarnom polju, a prijemni kalemovi prate primarno polje, i elektronika registruje eventualne razlike.
Ovo je jedno pojednostavljeno objasnjenje, koje daje strana naucna literatura o metal detekciji. Sta se tu sve stvarno desava, gotovo je nemoguce potpuno matematicki definisati zbog gomile nepredvidivih faktora, kao sto su razliciti sastavi zemljista, sadrzaja minerala, RF smetnji, moguce idukovane polarizacije, uticaja zemljinog magnetnog polja i svacega jos. Te probleme razmatraju geo instituti jer jaka ultra VLF EM polja koriste za dubinska snimanja do vise kilometara (traganje za naftom, gasom i mineralima), gde se svi faktori moraju uzeti u obzir, i tu se prijemni signal odmah digitalizuje i snima sa mnogo kanala, te kasnije komjuterski obradjuje mocnim programima.
Elektronika metal detektora, bez obzira koliko vi mislili da je sofisticirana, veoma je primitivna u odnosu na sadasnje tehnologije, i sustinski se nimalo nije promenila zadnjih 30 godina (osim malo sminke u vidu microkontrolera i sarenih "grafickih" LCD), jer se od ulaza do izlaza, signal tretira analogno, bez digitalizacije. Sve te nazovi digitalne nove tehnologije sluze samo za generisanje nekoliko komandnih signala i nista vise, i naravno, da vam svake godine ponude tehnoloski "mnogo bolji" model (odnosno da vam ponovo uzmu lovu), a da onaj " zastareli" bacite. Najnoviji modeli prakticno ne rade nista bolje od onih dobrih, 10-15 godina starijih.
SUSTINA citave ove price lezi u tome da:
-Bez obzira kakav novi tip sonde smislio, i kakav joj je oblik polja,
-Bez obzira koliko usavrsavas elektronske sklopove za tretiranje signala,
ozraceno polje ce opadati na treci stepen kako raste dubina, sekundarno polje koje se treba vratiti do prijemnog kalema takodje opada na treci stepen, i bez obzira kakav novi model budu napravili, ako ima sondu do 30cm, sve sto je preko 60cm dubine(bez obzira koliko veliko), tesko da moze registrovati na zadovoljavajuci nacin, a manje predmete, proporcionalno manje.
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 19.07.2005, 01:30
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 53
prilozi: 7.823
Zahvaljivao se: 121
Dobio je 951 zahvalnice(a/u) za 384 priloga
Jel to sada znaci da je tehnika koju upotrbljavaju detektori metala stigla smao do nekih 60 cm dubine i da se nece moci lako promijeniti tj da ubuduce hvata i manje predmete na tim dubinama?
Jos me jedno zanima, govoris o magnetnom polju i o magnetnom talasu. Sta je bitnije za jednu sondu?
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 19.07.2005, 03:02
jackdetect
Gost
 
prilozi: n/a
Ako govorimo o tehnici klasicnih VLF sondasa sa sondama do 40cm, kakve poseduje 95% tragaca, upravo je tako.
Moguce je "izvuci" skoro svaki klasicni VLF detektor da u vazduhu pokazuje veliki domet, ali to nije realno, u zemlji su stvari drugacije. Tu svi padaju. Ako detektor vidi auto u vazduhu na dva metra, u zemlji ga verovatno ne bi video ni na metar dubine. To je realnost, koje su svesni svi koji godinama eksperimentisu sa metal detektorima. I ja poznajem puno tragaca koji su ove stvari shvatili.
Naravno, govorimo o VLF, i ova prica ne vazi za 2Box detektore, Pulseve sa extra velikim sondama, ili moderne Pulseve koji rade na extra visokim frekvencama, te mogu dublje osetiti sitne predmete od VLF.
Vece domete je moguce postici, ali sa nekim atipicnim konstrukcijama.
Za sondu i metal detektor je jedino bitno elektromagnetno polje.
Elektromagnetne talase koriste samo GPR ili Georadari, i to na mikrotalasnim frekvencijama, jer je uslov za odbijanje EM talasa od metalnog predmeta da dimenzije predmeta budu minimalno polovina talasne duzine. Ako GPR radi na 144Mhz, najmanji predmet koji moze videti pod zemljom je precnika 1m. Ako radi na 1Ghz, onda bi mogao videti predmet 20cm, ali je prigusenje i rasipanje ogromno (radio si sa radarima). Za GPR koji radi na 500Mhz, obicno iznose podatak da je efikasan do 2,5m. Oni sa nizim frekvencama mogu ici i dosta dublje, ali mogu videti samo naslage ruda i sl.
Ako bi na VLF (20Hz-50Khz) hteo koristiti EM talas, mogao bi jedino traziti predmete od stotine kilometra precnika pod zemljom, i morao bi koristiti kilometarske antene, ako bi hteo usmeriti taj talas.
Umorio sam se od odgovora, a imam i puno posla, pa bih te molio da buduca pitanja odlozis bar za nekoliko dana.
Pozdrav!
odgoovorite sa citatom
  #9  
Staro 20.07.2005, 00:49
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Pozdrav naucnici...........: )
Komplikovano sve ovo o cemu vi raspravljate........ ..Ali vam mogu reci i korisno.
Jel vi mislite na ovako nesto.........
http://www.okm-gmbh.com/
odgoovorite sa citatom
  #10  
Staro 23.07.2005, 03:11
x_lav
Gost
 
prilozi: n/a
Pitanje

Pozdrav Zeljki!!!
Imam jos samo jedno pitanje:
-Po tebi od komercijalnih klasicnih detektora koji ima najvecu dubinsku snagu,konkretno za sve uslove trazenja i sirok spektar nalaza(od novca do figura)?
-Ne zanima me koji ima dobru diskriminaciju ili stabilnost,itd,nego samo dubinsku snagu?
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2022, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2022 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!