Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Istorija gradova
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Istorija gradova Nešto više o istoriji svjetskih gradova

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 29.05.2012, 16:07
Korisnička slika od avgvst
avgvst avgvst je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 17.08.2009
prilozi: 2.431
Zahvaljivao se: 481
Dobio je 203 zahvalnice(a/u) za 141 priloga
Za Beograd, za Beograd...

Evo neki zamimljivi detalji istorije Beograda, koje nisu isptani ali su svakako zamnimljivi i pobuđuju maštu..
Eto Beograđani javite se i kažite jel ima istine u ovim pričama!

5 najvećih misterija Beograda

Glavni grad je prepun misterioznih priča i čudnovatih obrta koji su obeležili njegovu gotovo nepoznatu istoriju.
Mnogi tvrde da grad koji nema svoja mistična mesta i urbane legende, nije prava metropola. Beograd srećom nije u svojoj istoriji imao bizarne zlikovce poput Džeka Trboseka, ali kao i svaki veliki grad ima mnoštvo neobičnih priča, legendi i misterija. Ispod sadašnjeg Beograda leži priča o proteklim vremenima i istoriji ovih prostora, ali ono što je misteriozno i mistično u svemu je da upravo to što se nalazi ispod nas neće moći da bude istraženo u potpunosti.
1

Nestali grad Žrnov
Ispod Beograda se nalazi nekoliko naseobina od kojih su neke nastale još u neolitu. Tako se ispod naselja na Banjici nalazi pravi neolitski gradić, Vinča je jedno od najdugovečnijih naselja na prostoru Evrope, a Kelti su nešto kasnije jedno naselje smestili na mestu današnje Karaburme.

No, ukoliko izuzememo Kalemegdan koji je najveća misterija ovog grada, mesto koje je pod velom tajne je srednjevekovni grad-tvrđava Žrnov (ili Žrnovan) koji se nalazio na mestu gde je danas spomenik Neznanom junaku na vrhu Avale. Pitate se u čemu je misterija ovog mesta od kog danas nije ostao kamen na kamenu kao da ga nikad nije bilo? Dakle, nejasno je zašto je ovu srednjevekovnu tvrđavu, koja je svoj zlatni period imala u doba Srpske despotovine, kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da brutalno uništi 1934. godine.

Naime, ostaci grada su minirani da bi se na tom mestu podigao kompleks spomenika Neznanom junaku po nacrtu Ivana Meštrovića. Koliko je ideja da se sruši Žrnov bila neočekivana vidi se iz tadašnje reakcije beogradske čaršije, koja je bila zatečana kada se pronela informacija da će grad da bude uništen, i sa nevericom je primila vest misleći da je reč o traču ili nekom kraljevom hiru, ali... Apeli javnosti nisu urodili plodom. Dva dana je, kako tvrde mnogi Beograđani, trajao taj nečasni čin miniranja.

Napokon, posle mnogo truda i dinamita 19. aprila 1934. Žrnov je prestao da postoji, na ruševinama se fotografisao i sam kralj, a ono malo kamenih ostataka bili su preneti u obližnje podavalsko selo Beli Potok. Logičnog odgovora za čin tako temeljnog uništenja Žrnova koje je urađeno po nalogu, inače sujevernog, jugoslovenskog monarha nema, a pristalice teorije zavere pominju čak i da su masoni upleli svoje prste.

U prilog tezi da koliko je kralj bio sujeveran govori i urbana legenda da je završetak radova na zgradi Skupštine prolongiran zbog toga što mu je jedna gatara prorekla da će biti ubijen kada se završe radovi (Skupština nije završena za njegovog života), pa tim pre čudi da se odlučio na ovaj u najmanju ruku čudan korak. Neki istorijski izvori, pak, pravdaju kralja činjenicom da nije znao da su grad podigli Srbi, već je mislio da su to učinili Turci, te da zbog toga nije imao dilemu šta da radi.

Bilo kako bilo, kralj Aleksandar je samo nekoliko meseci posle uništenja Žrnova stradao u atentatu u Marselju od ustaša, a neki stari Beograđani i oni koji pamte njihove priče danas ne idu na Avalu u posetu Meštrovićevom spomeniku iz ličnog protesta.
2

Lagumi
Verovatno su lagumi najintrigantnija i najmisterioznija pojava u Beogradu. Verovali ili ne ispod srpske prestonice postoji na desetine kilometara laguma, pećina, podzemnih prolaza i hodnika. Podzemni objekti su kroz decenije građeni za različite potrebe, a koliko je ta čudnovata priča prisutna kod ovdašnjih ljudi vidi se i po tome da su se na satiričan način njom indirektno bavili Dušan Kovačević i Emir Kusturica u filmu "Podzemlje.

Deo misterija podzemnih odaja je u tome što su većinom neistražene, i osnovano se pretpostavlja da ih ima još više. Sa druge strane namena nekih od ovih laguma nikad do kraja nije otkrivena, a velika većina Beograđana i ne zna šta se nalazi ispod njihovih stanova i kuća. Najpoznatija beogradska pećina nalazi se ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina.

Ovaj prostor koristili su još Rimljani kao kamenolom, a za vreme turske vladavine Srbi su se tu često krili od odmazde zavojevača. Tokom Drugog svetskog pećine su bile rezervno komandno mesto nemačkog generala Alexandera Löhra (čovek koji je bombardovao Beograd). Löhr je posle hapšenja 1944. jugoslovenskim vlastima pokazao šta se sve nalazi u tašmajdanskim pećinama, pa su čak i naši partizani bili iznenađeni. Spletom podzemnih prostora Tašmajdana Nemci su izgleda želeli da spoje najvitalnije objekte u Beogradu, a po svemu sudeći uz pomoć hodika su se delmično povlačili tokom borbi za oslobođenje Beograda. Dobar deo ovih hodnika nije istražen i izgleda da su nastali upravo u periodu nemačke okupacije. Osim Taša beogradsko priobalje, tačnije Karađorđeva ulica je prebogata lagumima. Na savskoj padini postoji nekoliko desetina laguma koji su međusobno povezani, a trenutno može da se vidi samo njih nekoliko. Ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze se podzemni prolazi koji vode do obale Dunava, a od Kalemegdana preko Očne klinike u Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke Banje postoji sistem podzemnih hodnika koji su potpuno neiskorišćeni. O funkciji tih objekata se vodila rasprava još 1931. godine, ali ništa nije bilo zaključeno. Kad smo već kod Očne klinike ispod se osim prolaza nalazi pravo malo jezero.

Velikih podzemnih prostorija ima i u Skadarskoj na mestu gde se nalazila Bajlonijeva pivara, hodnika i prolaza ima i na Avali na mestu gde se nalazio rudnik, kao i u Zemunu i Bežaniji. No, pitanje svih pitanja i najveća misterija koja je vezana za lagume je: da li je ikada postojao (za sada nije pronađen) prolaz od Kalemegdana do Gardoša i kule Sibinjanin Janka?

Arheolozi će za ovu priču uvek da kažu da je obična besmislica, i argumentovano će da tvrde da nema ostataka takvog prolaza, a bilo bi veoma teško, skoro nemoguće, sa tehnološkim sredstvima kakva su postojala u prošlim vremenima iskopati takav tunel ispode reke. Ali narod o tome priča decenijama, a mnogi kažu "gde ima dima, ima i vatre"!

3
Tajna najstarije kuće
Jedan od najstarijih beogradskih kvartova Dorćol prepun je misterija. Šta se sve tajanstveno događalo u ovom delu grada danas bi mogli da se napišu tomovi knjiga. Od tajne lobanje "beogradskog" neandertalca koja je nađena u Skadarskoj tridesetih godina prošlog veka, pa je kasnije zauvek misteriozno izgubljena, pa do najstarije beogradske kuće u Dušanovoj 10, Dorćol obiluje pričama.

Upravo najstarija kuća je mesto oko kog se i danas ispredaju različite priče. Kuća ja zidana od 1724. do 1727. po nacrtima švajcarskog neimara Nicole Doxatta de Moureza, ali nesrećni graditelj je kasnije pogubljen od strane austrijskih vlasti zbog, kako rekoše tada vlastodršci, veleizdaje! Inače, tada se govorkalo da je Švajcarac ubijen da ne bi otkrio tajne prolaze koji su se nalazili ispod kuće i vodili ko zna gde. Upravo su ti prolazi izgleda privlačili mnoge da ovoj kući daju na značaju.

Misterija koja je do danas okružuje prvi put je u većoj meri zainteresovala Beograđane tokom Drugog svetskog rata. Naime, Nemci su u jednom periodu svakodnevno i u najvećoj diskreciji nešto užurbano tražili i kopali. Pričalo se svašta, i sve verzije su bile vezane za nekakvo blago. Navodno, su tu bile skrivene dragocenosti koje su Nemci, brže-bolje, transportovali za Berlin, ali šta su zaista tražili, i eventualno da li su to našli, Beograđani verovatno nikad neće saznati.

Potom je od odlaska okupatora prošlo nekoliko godina, i sad zamislite iznenađene stanare zgrade u Dušanovoj 10. koji su ispod svoje kuće otkrili početak čudesnog tunela koji je vodio negde dubuko u središte Beograda. Tama koja se našla ispred zaprepašćenih ljudi koji su želeli da uđu nije im dozvolila da krenu dublje i vide gde vodi ova misterija...

Danas je sve manje-više urušeno i pod vodom. Inače, ova kuća je često menjala namenu, u njoj se nalazila i tekstilna radionica, a stanovnici ovog dela grada pamte de se prva beogradska pekara koja radila non-stop 24 sata nalazila baš u Dušanovoj 10.

4
Kalemegdan
Najveća misterija Beograda je skrivena na Kalemegdanu. Beogradska tvrđava krije dve hiljade godina istorije koja nažalost zbog svega što se nalazi ispod tog mesta neće moći da bude istraženo u potpunosti. Sve što je tokom dva milenujuma bilo poslednji krik tehnike u vojnom smislu nalazilo se na kalemegdanskom rtu, od Rimljana pa do Srba.

Epicentar misterioznih priča je Rimski bunar kog neki nazivaju i pupak sveta tj. mesto odakle je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet. No, bunar zapravo nije rimski nego austrijski, (zidan od 1717. do 1731. godine), a daleko je od toga da bude pupak! Put do dna bunara koji je dobok 51 metar, od dvestotinak stepenika i popločan je bizarnim pričama, a u njemu su mnogi lakoverni lovci na blago, ali i neki nesrećnici okončali svoj život. Koliko je ovaj prostor zanimljiv najbolje govore reči čuvenog filmskog majstora "napetosti" Alfreda Hitchcocka koji je svojevremeno izjavio da takav prostor za njega predstavlja inspiraciju. Malo dalje i niže od bunara je Nebojšina kula ili Kula Nebojša. Naziv je izveden iz negacije glagola "bojati se" pa je jasno zašto je tako mistična.

Legenda kaže da je prvobitna NK bila poslednja neosvojiva linija odbrane Beograda za vreme despota Stefana, a nešto kasnije tokom borbi sa Turcima vinula se u vazduh i odletela u Donji grad, tako da je Osmanlije nikada nisu zauzeli. Ukoliko se manemo legendi osnovni podatak je da su Kulu Nebojša sagradili Mađari, a Turci je kasnije artiljerijom srušili.

Ipak, najveću misteriju NK čini ono što se događalo za vreme turske vladavine gde je smrt našlo mnogo neposlušnih hrišćana iz Osmanskog carstva (grčki revolucionar i pesnik Riga od Fere). Tako je kula postala jedan od najmračnijih simbola Beograda i samim tim velika tajna.

5
Tašmajdanska misterija
Sigurno se pitate šta je tašmajdanska misterija. Da li znate da većina Srba danas ne zna gde su zapravo spaljene mošti Svetog Save. Iako mnogi misle da su mošti prvog srpskog prosvetitelja spaljene na Vračaru neki dokazi govore u prilog tome da se događaj odigrao na Tašmajdanu, približnije na mestu gde se danas nalazi restoran "Poslednja šansa" a koji je u to doba nazivan Čupina umka.

Po svemu sudeći ova istorijska misterija je nastala zbog terminološke zbrke zbog pitanja gde je u 16. veku bio Vračar, ali i danas izaziva polemike. Pretpostavki i dokaza za ovu tezu ima mnogo, a pitanje gde se zapravo odvijao događaj koji su Srbi zapamtili pokrenuo je osamedsetih godina 19. veka pravnik i erudita Sreten Popović. Popović je tada sakupio mnogo podataka koji govore u prilog pretpostavci da spaljivanje nije dogodilo na Vračaru.
Popović je, među ostalim, došao i do predanja izvesnog Slepog Laze koji je pamtio predanje predaka i ispričao mu sledeće: "Od oltara hrama Svetog Marka (koji je podigao knez Miloš), odbroj, na istok, sedamdeset koraka. Doći ćeš do jednog uzvišenja. Pogledaj odatle levo i desno! Vidiš li Beograd, Savu i Dunav? E, tu, na tom vidikovcu, spaljen je Sveti Sava. Taj brežuljak zove se Čupina umka".
Na Tašmajdanu se kasnije nalazilo groblje, ali mnogi ne znaju da je bio mistično mesto koga su i Turci i Austrijanci koristili pre toga i da su se tu nalazile ciganske čerge gde bi se stare gatare okupljale da vračaju beogradskim radoznalcima, te otuda izraz Vračar koji je kasnije, izvesno, promenio lokaciju ka jugu.
Dokaz više da se na tom mestu dogodilo spaljivanje je činjenica da je tu prolazio najvažniji put tog vremena Carigradski drum (sadašnji Bulevar kralja Aleksandra) kojim je prošao Sinan paša sa moštima kako bi ga Srbi videli i gledali kako spaljuje mošti Svetog Save. A kako je sadašnji Vračar dobio ime, e to je već neka druga priča!
__________________
"Ako želite da postanete dobri arheolozi, morate da izađete iz biblioteka"! Dr Indiana JONES
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 29.05.2012, 16:57
Oxotnik
Gost
 
prilozi: n/a
Vrlo zanimljivo :/
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 29.05.2012, 20:06
Korisnička slika od sirmium
sirmium sirmium je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 09.09.2006
Starost: 42
prilozi: 664
Zahvaljivao se: 28
Dobio je 84 zahvalnice(a/u) za 32 priloga
Svaka Cast!
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 29.05.2012, 21:39
Korisnička slika od Naki011
Naki011 Naki011 je offline
Iskusni korisnik
 
Registriran : 03.06.2011
prilozi: 186
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 3 zahvalnice(a/u) za 3 priloga
Što se tiče tunela i prolaza to je živa istina. Nažalost sve ih je manje. Ja sam se kao mali uvlačio i zavlačio u svakakve tunele i pronalazio raznorazne prolaze. U jednom prolazu smo našli kompletnu štampariju sa sve onim za klince zanimljivim slovima i ostalim delovima. Naravno da smo tu doveli sve drugare da vide čudo neviđeno pa su ubrzo sva slova i rekviziti nestali, bukvalno smo ih šutirali po ulici i gađali se njima. Od svega je ostala samo štamparska mašina na koju smo kasnije zaboravili. Nedavno sam se toga prisetio i pošao do mesta gde je bio tunel, ali nažalost tu su nikle nove zgrade i podzemne garaže. Ko zna šta se presi dogodilo, i koliko je tunela uništeno.
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 30.05.2012, 18:21
Korisnička slika od avgvst
avgvst avgvst je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 17.08.2009
prilozi: 2.431
Zahvaljivao se: 481
Dobio je 203 zahvalnice(a/u) za 141 priloga
E kada bi se to istražilo i privelo nameni...
Koja bi to između ostalih lepota Srbije, bila turistička atrakcija!

Kada sam čitao tekst odmah sam se setio onog našeg filma Lavirint sa Draganom Nikolićem i Branislavom Lečićem u glavnim ulogama koji govori o beogradskim lagumima....
__________________
"Ako želite da postanete dobri arheolozi, morate da izađete iz biblioteka"! Dr Indiana JONES
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 30.05.2012, 19:56
Korisnička slika od pike.sch
pike.sch pike.sch je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 16.12.2007
mjesto: panonia
Starost: 47
prilozi: 2.072
Zahvaljivao se: 105
Dobio je 403 zahvalnice(a/u) za 190 priloga
Bio je na hystory/discavery dosta epizoda pod nazivom "podzemni gradovi" dosta gradova ima podzemne tunele.
__________________
tesoro tejon
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 30.05.2012, 22:50
Korisnička slika od pike.sch
pike.sch pike.sch je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 16.12.2007
mjesto: panonia
Starost: 47
prilozi: 2.072
Zahvaljivao se: 105
Dobio je 403 zahvalnice(a/u) za 190 priloga
Jedan od najstarijih gradova ispod zemlje http://www.buildmagazin.com/index2.a...imljivosti.htm
__________________
tesoro tejon
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 31.05.2012, 04:20
Korisnička slika od Pretorijanac
Pretorijanac Pretorijanac je offline
SUPERMODERATOR
 
Registriran : 05.10.2006
mjesto: Beograd
Starost: 42
prilozi: 1.939
Zahvaljivao se: 480
Dobio je 536 zahvalnice(a/u) za 159 priloga
Po verziji koju sam ja cuo i u koju verujem, Žrnov je stradao zbog velikog prijateljstva izmedju Mestrovica i kralja. Rusevine grada su se nasle u pogresno vreme na pogresnom mestu. U pitanju je bilo sirenje bratstva izmedju Jugoslovenskih naroda (nas najveci vajar Hrvat zida spomenik na Avali).

Po meni je to ispolitizovana tema. Pljuc na Karadjordjevice i predratnu vlas'. Mislim da je mnogo, mnogo gore ono sto su komunisti uradili sa Smederevskom tvrdjavom. Tokom rata su digli u vazduh skladiste i nemacki voz sa municijom, unistili po mnogima najocuvaniju Evropsku srednjevekovnu tvrdjavu i zahvaljujuci silini explozije i srapnelima koji su se razleteli pobili pola grada (figurativno govoreci, ne znam koji je % u pitanju).
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 1.jpg (44,2 KB, 18x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 2.jpg (54,3 KB, 17x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 3.jpg (50,5 KB, 17x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 4.jpg (78,4 KB, 18x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 5.jpg (26,4 KB, 18x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD pre Big Banga 6.jpg (26,7 KB, 17x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 1.jpg (52,6 KB, 15x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 2.jpg (42,7 KB, 16x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 3.jpg (35,9 KB, 15x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 4.jpg (38,4 KB, 16x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 5.jpg (39,4 KB, 14x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 6.jpg (52,0 KB, 14x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 7.jpg (64,5 KB, 12x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 8.jpg (36,7 KB, 13x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 9.jpg (69,4 KB, 15x prikazano)
Tip dokumenta: jpg SD posle Big Banga 10.jpg (45,8 KB, 14x prikazano)
__________________
odgoovorite sa citatom
  #9  
Staro 31.05.2012, 08:07
Korisnička slika od apostata
apostata apostata je offline
Mladi arheolog
 
Registriran : 22.02.2008
prilozi: 1.094
Zahvaljivao se: 295
Dobio je 863 zahvalnice(a/u) za 256 priloga
Tvrdjava

Steta za tvrdjavu, inace, ziveli komunisti !
__________________
IDI KUD TE SRCE VODI
odgoovorite sa citatom
  #10  
Staro 31.05.2012, 09:22
Spartakus Spartakus je offline
Iskusni korisnik
 
Registriran : 08.08.2011
prilozi: 392
Zahvaljivao se: 560
Dobio je 11 zahvalnice(a/u) za 7 priloga
To nisam znao. Na zalost bilo je to vreme kada je cilj opravdavao sva sredstva..... Nije nista drugacije ni sada kada se to naziva kolateralna steta.
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Istorija Gradova-Beograd dragan3 Istorija gradova 58 16.06.2009 10:46
beograd - knez mihajlova - ovih dana banebeograd Zanimljivosti 5 26.05.2008 12:38
Srednjovjekovni Beograd... bokiii Srednji vijek 23 21.09.2007 13:57
BEOGRAD POD BEOGRADOM banebeograd Istorija gradova 0 01.08.2007 18:08


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!