Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti > Praistorija
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Praistorija Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 08.10.2005, 17:16
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Lovci i ratnici

Drevno oruzje 1

Lovci i ratnici

Nisu prvobitni ljudi bili loši lovci. Daleko od toga. Čovek je jedan od najboljih lovaca na planeti. Ipak, ono što mu je donelo pravu prednost nad ostalim životinjama i potpuno ga izdvojilo od njih nisu samo snažni i izdržljivi mišići već upotreba oružja i oruđa. Najviše zahvaljujući njima naši preci stvorili su civilizaciju.

Nastanak oružja

Prva oružja koja je čovek koristio bila su jednostavna. Naši preci su bacali kamenje na plen ili su njime udarali protivnika. Naizgled jednostavno, pogotovo današnjem čoveku koji je navikao na neverovatan arsenal, ali mnogo je vekova, ili milenijuma, bilo potrebno dok naši preci nisu shvatili šta običan kamen može da uradi. Kada su shvatili, ništa ih više nije moglo zaustaviti.
Najstariji ostaci oružja vode poreklo iz kamenog doba: to su noževi od kremena, sekire i džiliti. Naravno, razlog što nije sačuvano ništa starije je jednostavan - prvobitna koplja bila su zašiljene motke, a noževi malo naoštreno kamenje. Teško da je nešto od njih moglo da odoli zubu vremena.

Batina

Nije slučajno što je prva asocijacija na praistorijske ljude velika drvena batina. Ona je prvo oružje koje su naši preci koristili i moglo bi se reći da njime i počinje civilizacija. Odlomljena grana, obično sa čvorom na vrhu, bila je jednostavna, a dovoljno moćna da onome ko je drži u rukama da veliku prednost nad protivnikom. A bila je dovoljno dobra i za lov - ljudi su u većim grupama skakali na slabije životinje i udarali ih do smrti.

Nož

Jedino oružje koje je bilo u ljudskom arsenalu od kamenog doba, a koristi se i danas je - nož. Ovo moćno oružje i oruđe nastalo je u paleolitu, možda i mnogo ranije, niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. Ipak, ono je tada bilo prilično jednostavno - kamen zašiljen udarcima drugog kamena. Vremenom nož se razvija i u doba neolita postaje savršena naprava od kremena, čak oštrija od kasnijih bronzanih ili gvozdenih sečiva.

Koplje

Kako je smišljeno koplje teško je reći pošto je i ova vrsta oružja nastala u doba rađanja čovečanstva. Možda je neki lovac slučajno video zašiljenu granu i shvatio šta može njome da uradi. Svejedno, koplje je sigurno bilo najmoćnije oružje koje je otkriveno pošto ni nož ni batina nisu bili baš korisni u lovu. S kopljem je situacija bila potpuno drugačija, ono je moglo da se koristi i za lov i za rat, moglo je da se upotrebljava u direktnoj borbi, ali i da se baca na protivnika ili plen. Svoj primat ono zadržava od praistorije, pa sve do masovne upotrebe vatrenog oružja.

U početku koplje je bilo samo zašiljen štap, ali vremenom je tom štapu dodat vrh od kremena, a naravno, sa razvojem tehnike, i bronzani, a zatim i gvozdeni vrh koji su imali različite oblike.

Sekira

LJudi su sekiru stvorili skoro istovremeno kad i nož. Kamen sa većom udarnom površinom mogao je da pomogne kada je nož bio nedovoljan. Ipak, ova vrsta sekire, ručna sekira, kako je često zovu, više je bila oruđe nego oružje. Tek kada se sečivu dodaje drvena drška - otprilike u doba mezolita, sekira postaje upotrebljiva i u ratu i lovu, a zbog svoje moći, postaje i predmet sa značajnom upotrebom u kultu mrtvih.

Luk i strela

Izmišljen u doba kasnog paleolita ili ranog mezolita, luk je postao najsavršenije lovačko i ratno oružje. Već najjednostavnijim lukovima strelci su mogli da pogode cilj udaljen nekoliko desetina metara, a udaljenost sa koje je strela bila ubojita povećala se razvojem tehnike.
Zanimljivo je da je luk korišćen u svim delovima sveta osim u Australiji. Domoroci ovog kontinenta kao bacačko oružje koristili su bumerang.

A. Ivanović

Promijenjeno od rammstein (13.01.2006 u 11:12 sati)
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 13.01.2006, 11:07
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Drevno oružje 2





Pojava metala

U trenutku kada je čovek počeo da koristi oružje i oruđe, on je prestao da živi kao životinja i počeo je da stvara civilizaciju. U početku, oružje se pravilo od grubo obrađenog kamena; vremenom ono dobija sve savršeniji oblik - sečiva postaju oštrija i ubojitija. Ipak, to nije bilo dovoljno, kamen ne može lako da se oblikuje i nije dovoljno tvrd. Ali metal može.

Otkriće bronze

O periodu kada je, umesto kamena, počeo da se koristi metal, nije poznato skoro ništa. Pismo tada nije postojalo, a predmeti ne umeju da govore. Potrebno im je posvetiti mnogo vremena i pitanje je da li će zaključci biti tačni ili ne. Prvi metal koji se koristio bio je bakar, ali on sam nije imao dovoljnu čvrstinu: tek u leguri sa kalajem, on postaje siguran.

Najstariji bronzani alat pronađen je na Tajlandu. U ovom delu sveta bronza je korišćena još sredinom petog milenijuma pre Hrista, a samo nekoliko stotina godina kasnije otkrivena je i u predelu "Plodnog polumeseca". Ipak, nije metal počeo da se koristi u svim delovima sveta istovremeno. Tek oko 3000. godine pre Hrista, bronzu otkrivaju u grčkom svetu, na Kritu. U Kini bronzano doba ne počinje sve do 1800. godine.

Veća ubojitost

Dve najstarije civilizacije na svetu su sumerska i egipatska. Obe su nastale na bliskom prostoru, u istom periodu. Ipak, dok Egipćani, barem u početku, nisu imali mnogo neprijatelja u svom neposrednom susedstvu, Sumerci jesu, pa ne iznenađuje da je najbitnije oružje bronzanog doba nastalo upravo u zemlji između Tigra i Eufrata, zemlji koja je morala svom snagom da se brani od napada plemena sa istoka i severa. U tom Sumeru sekira od oruđa, promenom oblika sečiva, postaje oružje koje je nemoguće zaustaviti. Razvija se topuz, a bodež prerasta u kratki mač, glavno oružje pešadije. Naravno, i koplja sa bronzanim vrhovima dobijaju značajnu ulogu u ratu, bez obzira da li su u pitanju kratka koplja za bacanje ili duga, pogodna za borbu prsa u prsa.

Nastanak oružja za napad morao je da dovede i do stvaranja oružja za odbranu. U Sumeru tako nastaju i prve bronzane kacige, kožni i borbeni oklop.

Borbene kočije

Prvo vojno korišćenje točka zabeleženo je na steli iz sredine trećeg milenijuma pre Hrista. Na njoj je Eanatum, vladar Lagaša, prikazan na borbenim kočijama. Sumerska borbena kola obično su imala četiri točka i bila su potrebna četiri magarca da je vuku. Izum kočija jedan je od najvećih vojnih izuma u istoriji. Iako se one prvi put koriste u Sumeru u ratovima Međurečja, u tom periodu nemaju značajnu ulogu.
Kočijaši i kopljanici i strelci na bojnim kolima tek u armijama drugih naroda bronzanog doba - Hiksa, Heta, Hananejaca, Egipćana i Asiraca - postaju elitne jedinice koje neprijatelju nanose prvi i glavni udar.

Složeni luk

Luk i strela su svakako najvažnije oružje u borbi na daljinu, savršeno oružje. Ipak, jednostavan luk nije imao dovoljno dalek domet pa je moralo da bude izmišljeno slično, ali ubojitije oružje. I to se dogodilo. U Sumeru, u doba Sargonida, pojavljuje se složeni luk - car Naramsin prva je osoba naslikana sa složenim lukom u rukama. Ovaj luk se, za razliku od običnog, pravio od čvršćeg materijala, životinjskih rogova, na primer, i imao je dvostruko veći domet od običnog. Naravno, bio je mnogo ubojitiji i precizniji.

A. Ivanović



Promijenjeno od rammstein (13.01.2006 u 11:12 sati)
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 13.01.2006, 11:13
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Drevno oruzje 3

Gvozdeno doba

Razvoj oružja i vojne veštine u Sumeru i Egiptu bronzanog doba, koliko god sjajan bio, samo je početak. Od sredine drugog milenijuma pre Hrista do pada Rimskog carstva u petom veku, dogodila se prava revolucija u razvoju ratne tehnike - oružje napravljeno od gvožđa postaje ubojitije i mnogo češće se koristi. Ovo doba je doba stalnog rata i stalnog napretka ratne tehnike.

Nov materijal

Pretpostavlja se da gvožđe prvi put za pravljenje oružja koriste Heti, mikenski Grci i Kelti, otprilike krajem četrnaestog i početkom trinaestog veka pre Hrista. Tokom sledećih sto godina tajna hladnog kovanja i oblikovanja gvožđa raširila se po celom Bliskom istoku.

Kada su se "narodi s mora", u dvanaestom veku pre Hrista, pojavili na istorijskoj sceni, oni su imali gvozdeno oružje. Jedina šansa da se Egipat i ostale napadnute države odbrane od tehnički naprednijeg protivnika bio je da prihvate to oružje. I oni to čine.

Prednost

Kovači gvožđe zagrevaju i oblikuju udarcima čekića i ovo iskovano oružje postaje čvršće i sigurnije od bronzanog. Nije prošlo ni sto godina od prve upotrebe gvožđa kada je otkriven i način oplemenjivanja ovog metala i ono postaje osnovni materijal za oružje svih armija tog doba.

Značaj gvozdenog oružja za razvoj vojne mašinerije, ipak, nije bila samo njegova čvrstina: gvožđe je pobedilo bronzu zato što je bilo rasprostranjenije. Da bi se napravila bronza, bilo je potrebno pronaći kalaj koji nije baš čest u prirodi. S gvožđem je situacija bila potpuno drugačija: bilo ga je lako naći i obraditi. To je omogućilo da se proizvodi više oružja, ali i da ono bude jeftinije.

Masovnost armija

Dok je sumerska vojska početkom trećeg milenijuma pre Hrista, u doba Sargona Velikog, imala 5.400 vojnika, armije gvozdenog doba mnogo su veće. Asirska vojska, prva potpuno naoružana gvozdenim oružjem, u osmom veku pre Hrista ima najmanje 200.000 ratnika. Persijski car Darije je, tokom pohoda na Grčku, skupio vojsku od 360.000 vojnika, ali to nije bila cela armija. Sasvim logično je da ostatak zemlje nije ostavljen bez vojske. Još više vojnika ima imperija poput Rima.

Osim toga, u gvozdenom dobu pojavljuje se prava profesionalna vojska. Još u Egiptu organizovane su vojne vežbe, ali one su bile ograničene na period rata. Pojavom jeftinijeg i rasprostranjenijeg oružja svaki slobodni stanovnik zemlje imao je vojnu obavezu - okupljanja vojske su mnogo češća i duže traju. To je, naravno, zahtevalo i stvaranje stalnog kadra koji će te ljude obučavati i pripremati za borbu, pa sa pojavom gvozdenog oružja nastaje i prva prava profesionalna vojska.

Razvoj naoružanja

Samo oružje u gvozdenom dobu ne razlikuje se revolucionarno od onog iz prethodnog perioda: i dalje se koriste kratka koplja za bacanje i duga za blisku borbu, kratki mačevi su glavno oružje za borbu prsa u prsa, a u svakom arsenalu su i bojne sekire, buzdovani, lukovi i strele... Samo je metal koji se koristi za pravljenje vrhova i sečiva čvršći i oštriji.

Samostrel je, ne računajući opsadne sprave, jedino novo oružje koje se pojavilo. Ovo ručno bacačko oružje, sa mnogo većim dometom od onog koji imaju običan i složeni luk, originalni je kineski izum i pojavljuje se u petom veku pre Hrista. Ono je promenilo ratnu veštinu u ovoj dalekoistočnoj zemlji. Veruje se čak da je Sun Cu čuvenu "Veštinu ratovanja" napisao baš zbog pojave samostrela.

A. Ivanović

odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 13.01.2006, 11:15
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Drevno oruzje 4




Ratne mašine

U gvozdenom dobu samo ručno oružje nije se drastično promenilo u odnosu na prethodni period, jedino je materijal od kojeg se ono pravilo postao čvršći i lakši za oblikovanje. Ipak, bilo je novina.

Razvijaju se gradovi sa velikim i moćnim zidinama koje je teško osvojiti. Sa čvrstim utvrđenjima moralo je da nastane i razvijeno opsadno oružje. Do gvozdenog doba gradovi su se opsedali na primitivan način: napadači bi okružili grad i čekali da se vojska i stanovnici u njemu predaju zbog gladi ili da, eventualno, napuste sigurnost zidina i stupe u borbu. Naravno, u ovakvom ratu vojnici unutar grada uvek su bili u boljem položaju. Zbog toga antički inženjeri i pokušavaju da stvore ratne mašine kojima može da se skrši moć zidina.


Nastanak

Prvi pravi majstori opsade utvrđenih gradova bili su Asirci, ratnici koji su u velikoj meri promenili vojnu strategiju svog doba. Oni su prvi delili vojsku po rodovima i organizovali inženjerske jedinice, pa nije čudno što su razvili i neverovatnu opsadnu taktiku koja je kasnije samo dalje razvijana, ali ne i drastično menjana. U osmom veku pre Hrista oni su osmislili sistem napada na tvrđavu sa više strana istovremeno.

Na jednom kraju tvrđave napali bi ovnom uz podršku pokretnih tornjeva, na drugom bi njihova pešadija potkopavala zidine grada, a na trećem bi, pomoću lestvica, deo vojske uletao u sam grad. Ova ideja je bila jednostavna - potrebno je na mesto proboja dovesti više vojnika nego što to branilac može da podnese. Tako je grad od 30.000 stanovnika mogao da organizuje odbrambenu vojsku od nekih 8.000 ljudi. Napadač se, pak, nikad nije odlučivao da krene u rat ako nije imao najmanje 30.000 vojnika.


Grčki svet

Vojske klasične Grčke bile su prilično napredne u odnosu na svoje savremenike. U svemu osim u opsadnoj tehnici. Čak i Spartanci odgajani i celog života pripremani za rat nisu imali ratne mašine. Njima je, na primer, bilo potrebno i nekoliko godina da osvoje grad koji je branilo stotinak stanovnika.

Opsadno oružje u Heladi razvija se tek u doba makedonskog kralja Filipa Arideja. On prihvata asirsku taktiku, ali nabavlja mnogo razvijenije oružje. Njegov sin i jedan od najvećih osvajača u istoriji Aleksandar Veliki mogao je da organizuje uspešne pohode upravo zahvaljujući ovome. Teško da bi uspeo da prošeta Persijom da su utvrđeni gradovi mogli da mu odolevaju godinama. Čak i Tir, do tada neosvojiva tvrđava na ostrvu, odolevao je Aleksandrovoj tehnici samo sedam meseci.

Rimska imperija

Veština opsadnog rata najviše se razvila u Rimskoj imperiji, državi koja je dala sve od sebe da stvori neprevaziđenu ratnu mašineriju. Samo oružje nije bilo suviše različito od grčkog, ali se strategija zasnivala na neverovatnoj organizaciji i disciplini. Kada bi se odlučili da opsednu neki grad, nisu odustajali do njegovog pada.

Prilikom opsade jevrejske tvrđave Masade, na primer, oni su oko cele planine na kojoj se nalazila izgradili kameni zid kako bi sprečili branioce da beže. Naravno, ovakva taktika nekada je podrazumevala godine rata - samu Masadu su napadali tri godine.

Oružje

Ratne mašine delile su se na opsadne i metne. Prve su služile za probijanje zidova i sakrivanje opsadnika - to su ovnovi, pokretni krovovi, kule, zakloni i mostovi, toleno... Metne sprave su služile za bacanje teških kamenih projektila ili kopalja na zidine ili branioce. To su katapulti, baliste, onagri, skorpioni, festibali... Ovo naoružanje, iako nadmoćno, nije bilo ni lako ni sigurno za upotrebu.

A. Ivanović
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!