Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Zanimljivosti Sve što nalazite zanimljivo...

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 31.10.2005, 23:41
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Zidovarsko blago

Židovarsko blago


Pre desetak dana, većina domaćih elektronskih i štampanih medija objavila je vest o senzacionalnom otkriću velike količine nakita od plemenitih metala na arheološkom lokalitetu Židovar. U istoriji srpske i jugoslovenske arheologije, retko kada se događalo da neko arheološko otkriće u jednom danu bude na svim naslovnim stranicama dnevnih novina, ili u udarnim vestima radio i televizijskih kanala. Konačno je jedna vest vezana za istoriju i kulturu "preotela" nečiju rezervisanu političku šlajfnu, a da ne zaboravimo da se sve dogodilo nekoliko dana posle šokantnih dešavanja u SAD. Ova činjenica zaista govori o važnosti otkrića na Židovaru, a intervju koji sledi predstavlja neku vrstu preliminarne press konferencije, pošto će u toku sledeće nedelje Židovarsko blago biti prezentovano javnosti na posebnoj konferenciji za štampu.


dr Miroslav Lazić
Upravnik Centra za arheološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu

-
Koliko je zaista važno ovo otkriće ? -

Židovarsko blago je značajno za srpsku arheologiju zato što se radi o nalazu koji je unikatan, jedinstven i po svom obimu i vrednosti, naučnoj i estetskoj, zaista predstavlja nešto što se može trenutno uvrstiti u prvi veliki arheološki nalaz XXI veka, kada je u pitanju ne samo prostor Srbije, nego i cele jugoistočne Evrope. Židovarsko blago, na osnovu onoga što smo uspeli da vidimo do sada, predstavlja nešto što će moći da se ravna i poredi, naravno ne u hronološkom smislu, ali u načunom, estetskom i kulturnom smislu, sa grobovima iz Mikene i sa trezorima iz Trakije. Njegov značaj je i zbog toga, što trenutno sve ono što mu hronološki i stilski pripada predstavlja mali i neznatan deo ove ostave koja je pronađena na Židovaru. Sa druge strane, konačno se potvrdila pretpostavka još našeg profesora Gavele da je Židovar zaista bio jedna metropola u ekonomskom i kulturnom smislu, što smo mi istraživači osećali dok smo ovih zadnjih šest godina istraživali, ali su nam konkretni dokazi za tako nešto povremeno izmicali. Sada je sasvim izvesno da je Židovar u jednom protoistorijskom trenutku, ili već istorijskom za taj prostor Panonije i Banata, znači i Transilvanije i Dakije, bio jedan punkt u kome su se dešavale bitne stvari i u kome je stolovao čovek od izuzetnog značaja i ugleda. Teško je, ali i preuranjeno reći da li je to bio neki knez, vladar ili neko značajan u plemenskoj strukturi, ali se zaista radilo o osobi koja je u tom dačko-keltskom svetu uživala izuzetan ugled. Sa druge strane, taj židovarski trezor, to Židovarsko blago kako ga mi već zovemo, ponovo nam je vratilo nadu da posle otkrića Lepenskog Vira, posle epohalnih otkrića u Gamzigradu, srpsku arheologiju čekaju veliki izazovi, i da je ovo teren koji ni približno arheološki nije istražen. To nam ujedno daje i obaveze da narednih godina radimo još intenzivnije na istraživanju tog kulturnog blaga koje baštinimo.

-
Da li možete izdvojiti neki nalaz koji Vas je posebno fascinirao, ili koji Vam je privukao pažnju. -

O strukturi samog nalaza govoriće dr Miodrag Sladić i dr Miloš Jevtić, ali je bitno istaći da nalaz po vrstama predmeta koje ga čine, jeste veoma zanimljiv. Osim predmeta tog perioda za koje već znamo, a to su te velike i masivne fibula tipa Jarak, privezaka, karakterističnih prstenova, ovde imamo čitavu lepezu predmeta za koje uopšte nismo znali da postoje. To su pre svega jako stilizovane ornitomorfne perle i privesci, rađeni od pozlaćenog srebrnog lima, zatim gotove realistički prikazane ptice od kojih se lako prepoznaju golubovi, sove, vrapci, kao i određene forme za koje trenutno nije moguće precizno reći šta predstavljaju. Ono što pleni i što je u celoj toj ostavi najznačajnije i možda i najvrednije jesu kutijice od pozlaćenog srebra ukrašene tehnikom filigrana sa desetinama umetnutih dragih kamenja i srebrnim lancima, koje u slobodnoj interpretaciji podsećaju na neku vrstu uslovno rečeno kandila.
Ovde se zapravo radi o jednoj kompozitnoj zbirci u kojoj imamo sa jedne strane deo toaletnog pribora - srebrno ogledalo i dva srebrna brijača, sa druge - set predmeta koji su sigurno bili deo nakita, a opet, sa treće strane nalazimo nešto što će možda i biti najzanimljivije kada se ostava bude tumačila, a to su predmeti korišćeni u tom, svima poznatom, komplikovanom kultu i religijskim običajima Dačana. Napomenimo i to da je pored predmeta od plemenitih metala pronađeno na stotine perli od ćilibara, vrhunski obrađenih. Sve to potiče iz nekog jakog zanatskog centra, koji je imao tradiciju u obradi plemenitih metala, a koga treba identifikovati ili na obalama Ponta, ili u dubinama Trakije, a možda čak i južnije ka antičkoj Grčkoj. To je inventar rađen u vrhunskim radionicama, ali za potrebe varvarskog življa srpskog Podunavlja i Dakije.


dr Miodrag Sladić
Upravnik Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu

- Možete li nam reći nešto o osobinama i uslovima samog nalaza ? -


Ovaj nalaz očigledno predstavlja skrivnicu, odnosno nalaz koji je na brzinu, što se vidi po razbacanim predmetima, u jednom trenutku zakopan. Verovatno je nastao sredinom I veka p.n.e., u vreme nadiranja dačkog kralja Boirebiste na zapad. Stanovništvo koje je živelo na Židovaru, očigledno je bilo mešovitog porekla, sastavljeno od Dačana, koji su verovatno bili u većem broju, ali i od skordiskog življa koji je posle 84. godine p.n.e., posle poraza od Kornelija Scipiona Aziagena, bežao dolinom Karaša i tada naselio židovarski grad. Sama ta činjenica da je Židovar bio naseljen mešovitim dačko-keltskim stanovništvom, koje bilo periferno, možda čak i pogranično, i koje je živelo jednim svojim životom, govori da Boirebista kao kralj Dačana nije imao velikog uticaja do trenutka kada se desio taj veliki pohod. Verovatno u toj panici, ispred tih hordi dačkih ratnika, knez ili veliki poglavar tog praistorijskog naselja, pohranio je te dragocenosti da ne bi pale u ruke neprijatelju.

- U kom kontekstu su nalazi otkriveni ? -


Nalazi su verovatno bili stavljeni u neku jamu, koja se nije nalazila u kući, već negde ispred nje, znači u dvorištu. Kuća je imala oko 80 kvadrata, bila je pravougaone osnove, a po karakteru nađenog materijala nije se izdvajala od ostalih kuća na Židovaru. Sa druge strane, vlasnik nalaza bila je osoba koja se na svetovnom, a možda i na duhovnom nivou nalazila na samom vrhu društvene strukture stanovništva. Nalaz je sastavljen iz dva strukturalna elementa - varvarskog, odnosno autohtonog koji se odnosi na fibule kojih na našem području ima na nekoliko nalazišta kao što su Karaburma, Gomolava, Kovin i Jarak, a koje su obično nalažene u paru i predpostavlja se da su nošene u paru. Ovde je pronađeno četiri para takvih fibula. Ove fibule su najverovatnije nastale na autohtonom području, znači na teritorijama Dakije i Panonije, međutim, interesantno je da se tu još javlja materijal koji prevazilazi varvarska kovanja, tj. varvarski proizvod. To su privesci od iskucanog srebrnog lima, koji zaista podsećaju na fini grčki rad, odnosno uvoz. Na područje Dakije takav materijal dolazio je, uglavno, iz oblasti bogatih pontskih gradova, odnosno grčkih gradova na Crnom moru. Ovaj nalaz je preko getskih oblasti dospeo na ovu teritoriju, na krajnji zapad dačkog kraljevstva. U svakom slučaju, na nama ostaje mukotrpan posao da proniknemo u srž ovog nalaza i odgovorimo na pitanja gde je on nastao, ko je bio vlasnik, kako su predmeti dospeli na Židovar, a takođe i da valjano odgonetnemo funkciju ovih dragocenosti.


dr Miloš Jevtić
Upravnik Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta i rukovodilac terenskih istraživanja

- Odakle potiču ove dragocenosti i imamo li sličnih nalaza u blizini Židovara ? -


Gotovo, u ovom trenutku nemoguće je reći odakle potiču ovi predmeti. Mislim da sve ukazuje da je tu prisutna jedna jaka tračka komponenta, iz prostog razloga što ovaj nalaz trenutno jedino možemo vezati za nalaz čuvene ostave iz Kovina. Ono što je zanimljivo ostavu iz Kovina jeste priča o tome kako je ona pronađena. Nalaz je slučajan, i njega se našli radnici na ciglani Naša sloga, 1956. godine, a zatim su podelili taj nalaz. Nije glavni problem bio taj što su je podelili, nego što su odneli kućama taj materijal, a najveći broj radnika je bio iz Leskovca i nekih okolnih sela. Zaslugom Rastka Rašajskog deo nalaza, svega 21 predmet, stigao je do Narodnog muzeja u Vršcu. Rastko Rašajski je naročito obradio srebrne fibule, koje su gotovo identične sa ovima iz židovarske ostave. Raspored tih srebrnih fibula, kada se pogleda odgovara dačkoj teritoriji. Međutim, ako se takođe preklopi teritorija gde su bili Kelti na dačkoj teritoriji, to je gotovo identična teritorija i tu je sada najveći problem. Očigledno je da su fibule nešto što u nakitu nije dačko.
One po kolegama iz Rumunije potiču iz latena 2 i latena 3, što znači da su keltske provinijencije. Međutim, ono što je sigurno jeste da kod Kelta najveći broj tih fibula je, ili od gvožđa, ili od bronze. Kolege iz Rumunije insistiraju da su Dačani preuzeli tu fibulu i da je izrađuju najčešće od srebra, pošto je srebro to koje je dominantno na tom prostoru. Još neki nalazi iz ostave iz Kovina i sa Židovara su vrlo bliski, posebno prstenovi, kao i jedna vrsta srebrnih nožića. Da li je to dovoljno da bi se nalaz pripisao Dačanima, mislim da nije... Nalaz iz Kovina sadrži 21 predmet, a naša ostava sa Židovara ima 188 srebrnih nalaza i oko 140 ćilibarskih perli. Sa druge strane, u nalazu sa Židovara, čini se da preovlađuju dve komponente. Jedna je varvarska - to je ta masivnost fibula koje su dugačke čak 12 - 15 cm, zatim veliki torkvesi kojih ima i kod Kelta i kod Dačana, ali ovo je neki treći tip. Drugu koponentu sačinjavaju niz ukrasnih predmeta - perli i privezaka, koji imaju elemenata fine granulacije i filigrana, zatim malih dobošastih privezaka rađenih od srebra, sa malim intarzijama sa kamenom. Sve ukazuje da se radi o nekoj radionici, da li u Makedoniji, da li sa obala Crnog mora, to za sada ne znamo? U svakom slučaju, vreme u koje bismo opredelili nalaz pada u I vek p.n.e., znači posle formiranja Makedonije 146. godine p.n.e., a zatim imamo čitav niz prodora Skordiska zajedno sa, verovatno, dako-mizijskim plemenima, na jug, te je možda u jednom trenutku deo tog nalaza i dopao kao deo plena. Ipak, ostaje donekle nejasno poreklo nalaza i treba ga, sa velikim oprezom, pripisati autohtonom, dako-mizijskom ili severno-tračkom stanovništvu, a na kraju ne treba ispustiti iz vida da i Židovar pokazuje jednu panonsku komponentu.


Napomena: Nalazi na fotografijama prikazani su u stanju u kakvom su i otkriveni. Trenutno je u Vršcu konzevatorski tim Narodnog muzeja u Beogradu, koji predmetima vraća prvobitni izgled. Po završetku konzervacije, svi nalazi biće izloženi na posebnoj izložbi, o čemu će javnost biti obaveštena. Arheolog Vojnog muzeja Mirko Peković, koji je takođe bio član arheološkog tima ovogodišnje kampanje na Židovaru, na žalost, nije bio u mogućnosti da otkrije svoje utiske o Židovarskom blagu.
Razgovor vodio
Vojislav Filipović

Da li se misli na ovo pronadjeno blago,tj tekst koji sam gore prilozio.........

Promijenjeno od rammstein (31.10.2005 u 23:44 sati)
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 01.11.2005, 02:50
dragan3
Gost
 
prilozi: n/a
Dragan3

Da , to je taj tekst.
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 16.06.2007, 15:50
Korisnička slika od Pretorijanac
Pretorijanac Pretorijanac je offline
SUPERMODERATOR
 
Registriran : 05.10.2006
mjesto: Beograd
Starost: 43
prilozi: 1.943
Zahvaljivao se: 487
Dobio je 546 zahvalnice(a/u) za 162 priloga
Jedna od Židovarskih fibula.
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg ZidovarFibula.jpg (18,6 KB, 30x prikazano)
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Cetnicko blago vredno 8 miliona dolara prepelica Priče...legende...itd 9 26.04.2008 01:28
Porodicno blago Vumi Priče...legende...itd 8 15.11.2007 18:11
Blago Cara Lazara lovac Priče...legende...itd 13 19.05.2006 20:18
Tracansko blago rammstein Zanimljivosti 5 07.02.2006 22:40


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!