Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti > Praistorija
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Praistorija Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 31.10.2006, 22:30
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Na lepom plavom Dunavu...

Tragom neolitskih naselja i starih graditeljskih podviga duž Dunava
Na lepom plavom Dunavu


Zahvaljujući ideji Narodnog muzeja da pozvanima na proslavu deset godina svog ogranka, Arheološkog muzeja na Đerdapu, dočara praistoriju i antičku istoriju Dunava, vaš novinar je imao priliku da vidi ono što mnogi nisu, ili uopšte ne znaju da postoji samo 200 km od Beograda.

Razlog je uobičajen: iako se arheolozi trude da nam pokažu ostatke neolitskog naselja i tragove vladavine imperatora Trajana, duž Dunava, od Golupca do Kladova vodi uzan autoput, na čijoj deonici dugoj stotinak kilometara nema restorana, a i tri hotela odavno nisu dovoljna za brojne turiste među kojima je najviše stranaca i đaka.

Malo se zna da je Golubac jedan od najočuvanijih srednjovekovnih gradova Srbije. Njegovih devet masivnih kula povezane su bedemom - da grad brane i sa kopna i sa vode. Bila je tu i palata, arheolozi znaju, danas pod vodom.

Put delom vodi preko starorimskog druma koji je podigao car Trajan za svoju vojsku na severnim granicama carstva, da se štiti od Dačana i snabdeva ih hranom iz plodnog zaleđa.

A kako je nekada u prastara vremena bilo, otkriva nam Lepenski vir, nadaleko čuven. Prvo poznato urbano naselje u Evropi sada je Muzej u kome se čuvaju čuvene skulpture Lepenca (na skromno da skromnije biti ne može uređenoj postavci). Sačuvana staništa iz reke su izvučena na kopno, čitavih 30 metara, i prekrivena salonitom, tek toliko da se zaštite do boljih vremena - kad bude novca za prikladniji krov. Obećanja postoje, projekti takođe, ali od atrakcije tipa „svetskog čuda“, avaj, još smo daleko. Zamrla je i dunavska tura brodom - feriboti nisu više u plovnom stanju!

Zanimljivosti o naselju Lepenaca saznajemo od arheologa Vasoja Vasića, direktora Muzeja „Lepenski vir“.

- Od 70 otkrivenih neolitskih lokaliteta sačuvan je, nažalost, samo Lepenski vir, preseljen naviše tokom pravljenja akumulacionog jezera. U Evropi su ljudi tada živeli u pećinama, seleći se u potrazi za bogatijim lovištima. Da bi što bolje iskoristio Dunavsku terasu, tadašnji čovek je morao planski da zida kuće, što znači ulice. Kuće, od šest do 20 kvadrata, ličile su na šatore od oblica, s krovom od busenja ili kože, sa ukrašenim žrtvenikom u sredini, za prinošenje žrtve (puštanja krvi sitnije divljači ili ribe). Tu su i sahranjivali one koji bi živeli duže od 60 godina (tada je prosečan ljudski vek bio tridesetak) i malo gore, novorođenčad i decu, čija je smrtnost bila veoma visoka. U svetu je Lepenski vir poznat najviše po ribolikim kamenim skulpturama (što ne čudi jer su se Lepenci mahom ribom hranili), pronađenim okolo, nekoj vrsti totema ili prikaza božanstava. Ta najstarija kamena plastika ne samo u Evropi već i svetu, nastala je između 6.500 i 5.500 godina p.n.e.

Arheološki muzej u Kladovu, iz čijih vitrina plene reljefi Trajanovog mosta i boga Mitre, i glava Trajanovog oca, otvoren je 1996. godine, da se u njega smesti ono što je oteto od veštačkog jezera. Od veličanstvenog mosta preostali su potopljeni stubovi - samo je jedan izvučen na rumunskoj strani početkom prošlog veka, jer je ometao plovidbu. Izvući ih sve, a potom izložiti - bilo bi takođe podvig, ali za njega moderno doba ne pronalazi finansijski interes. Ne ugledajući se na Trajana, dalekovidog vladara koji je u svojoj misiji afirmisanja rimske kulture dao da se premoste dve obale.
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!