Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti > Praistorija
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Praistorija Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 13.09.2005, 01:32
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Najstarija vaga na evropskom tlu

I posle skoro dvaderset godina od slucajnog otkrica delova rucne vage na jednom od praistorijskih naselja u blizini Novog Beceja,"vaga sa Bordjosa" predstavlja za sada jedinstveni materijalni dokaz koriscenja ovog drevnog mernog instrumenta na prostoru balkana i Srednje Evrope.
Veoma su joj slicne dve kulturne vage od zlata iz saht groba III u Mikeni,sto nesumnjivo govori o tome da su oblik i sistem merenja preuzeti iz mikenske civilizacije.
-Kao sto se to obicno dogadja,veliki broj znacajnih arheoloskih nalaza otkriven je slucajno.Delove rucne vage otkrio je 1986. godine inzenjer Joca Balakov,arheolog-amater iz Zrenjanina.
Obilazeci nekoliko poznatih praistorijskih naselja na potesu Bordjos kod Novog Beceja,J.Balakov je u profilu visoke erodirane leve obale Tise primetio ukopanu jamu silosa za zito.Bila je ispunjena mesanom zemljom,pepelom,zivo tinjskim kostima i delovima praistorijske keramike.To je uobicajna slika kod ovakvih objekata u okviru praistorijskih naselja.
Nakon sto je ispraznio ostecenu jamu,ostalo mu je da ponese kuci manju kolicinu vrlo kvalitetne crno uglacne keramike,dve kosti,jednu kopcu za odelo i osam komada recnih oblutaka.
Bio je zadovoljan svojim nalazima toga dana,posebno celom bronzanom kopcom.Krace vreme posle ovog otkrica na Bordjosu,J.Balakov je autoru ovog teksta doneo na uvid i objasnjenje samo jednu fino obradjenu kost vretenastog oblika.
Duzina joj je iznosila 21,2 cm,debljina 9,05 do 8,33 mm.Na krajevima su bili izdubljeni otvori za nosace tasova,a na idealnoj sredini poluge horizontalni kruzni otvor za rucku.Svi ovi detalji na krajevima bili su simetricni i vrlo precizno izvedeni.Na prvi pogled bilo je ocigledno da je rec o delu neke sprave,neodredjene namene.Nista slicno nije poznato u arheoloskom materijalu na sirem prostoru Podunavlja.
Nekoliko godina bez uspeha trajala je potraga za slicnim predmetom u arheoloskom materijalu sirom Evrope.Sve to vreme vretenasta kost je odlezala u fijoci i cekala da bude objavljena.Prva i najbolja prilika ukazala se 1993. godine na Medjunarodnom simpozijumu u Berlinu.Tema tog naucnog skupa bila je Trgovina i saobracaj u bronzanom i ranom gvozdenom dobu jugoistocne Evrope.Izuzetna prilika za nalaz sa Bordjosa,jer je bilo sasvim izvesno da je rec o vagi.
Prijavljen je referat pod naslovom Vaga sa Bordjosa.
Pripremajuci se za ovu priliku,od nalazaca je preuzet i sav ostali materijal iz jame.Pazljivom obradom zakljuceno je da 8 recnih oblutaka predstavljaju tegove vage,a vretenasta kost polugu rucne vage.Sedam tegova su bili tvrdi kvarcni obluci.Za osmi teg nije pronadjen kvarcni,pa je uzet recni oblutak meke strukture.Kada je sa povrsine tega skinut debeli sloj naslaga kalcijuma,natalozen tokom lezanja u zemlji vise od 3000 godina,pojavile su se dve sveze ravno zasecene povrsine.Napravljene su pomocu brusa ,koji se takodje nalazio u jami.ovi detaljibili su odlucujuci razlog da se svi ovi recni obluci protumace kao tegovi.
Daljom obradom konstantovano je da su tvrdi kvarcni tegovi dovodjeni u odredjenu tezinu na taj nacin sto su udarani uzim vrhovima u slican oblutak.Tako su sitnim krunjenjem dovodjeni do trazene tezine.Bile su to male intervencije sa jasnim tragovima.Sve je uradjeno veoma domisljato i na jedini moguci nacin u tadasnjim uslovima.Konstruktor je ocigledno imao kao uzor kompletnu vagu i tegove,verovatno od bronze.
Kopirao je sebi istu takvu vagu od prirucnog materijala,koga je imao u izobilju.Za tegove morao je otici do korita Dunava,posto su obale Tise muljevite.Svi ostali nalazi iz jame sa Bordjosa bili su od velike pomoci i koristi za odredjivanje vremena kada je ova vaga radjena.Tako je nalaz iz jame datovan na kraj bronzanog doba (oko 12 veka pre nove ere ) kada je proizvodnja bronzanih predmeta dozivela veliku produkciju,gotovo industrijskih razmera.U keramici je tada vladao stil tzv.kanelovane keramike visokog sjaja i kvaliteta koji pripisujemo nosiocima grupe Gava-Belegis II.Ovaj stil je vladao u Podunavlju,na severu do Madjarske,Ceske,Ukra jine,Rumunije i Bugarske,kasnije u celom Pomoravlju do Vranja,a jedan migracioni talas se pod cudnim okolnostima zaustavio na jezeru Garda u severnoj Italiji.
Sipozijum u Berlinu,novembra 1993.godine,prihvati o je predlozeno tumacenje i rekonstrukciju vage.U pitanju je najstarija i prva poznata vaga sa tla Evrope.Zakljucujuci skup organizator je nalaz sa Bordjosa ocenio kao senzacionalno otkrice.Tako je nalazacu vage i autoru ovoga rada sinulo malo svetlosti i nade u toj tuznoj i beznadneznoj jeseni 1993.godine.Vagu je otkupio Vojvodjanski muzej u Novom sadu za malo inflatornih dinara 1994.godine,gde se i danas nalazi.
To nisu sve dobre vesti o pojavi i prihvatanju vage u siroj naucnoj javnosti.Pripremajuc i reprezentativnu izlozbu najznacajnijih nalaza bronzanog doba Evrope pod naslovom "Bogovi i heroji bronzanog doba", Savet Evrope obratio se autoru sa molbom da se priredi vaga i ilozi zajedno sa ostalim dve-tri stotine predmeta iz Evrope,kao zavrsni cin visegodisnje kampanje proucavanja dostignuca u bronzanom dobu Evrope.Nijedno praistorijsko doba nije dobilo takvu paznju kao bronzano.Ima tu i neke simbolike.
Posle vise desetina hiljada godina zivljenja ljudskih zajednica,Evropa je prvi put u bronzanom dobu bila naseljena na celoj svojoj teritoriji.
Nazalost,zbog poznate politicke situacije 1998.godine nasoj zemlji nije omoguceno da nastupi na ovoj priredbi.Zbog toga vagu sa Bordjosa nisu mogli da vide gradjani Kopenhagena,pariza,B ona i Atine.Prilika je bar delimicno iskoriscena.Vaga je rekonstruisana.Tasov i su napravljeni od jarece koze,vrpca za vesanje od lana,a nosaci tasova i drska od originalne bronze iz istog vremena.Napravljena je verna kopija rekonstruisane vage za svaki slucaj.
Od trenutka kada je vaga dospela u strucnu arheolosku literaturu,vrlo brzo su se pojavile reakcije.Otkrivaju se zatureni delovi vaga po depoima muzeja i sa jasnim izgledom vage sa Bordjosa prepoznaju i uvode u strucnu literaturu.
U tom pogledu najizrazitiji uticaj i korist imali su arheolozi Italije.
Vaga sa Bordjosa postala je nosilac stila jedne vrste rucnih vaga,sto joj obezbedjuje visok znacaj u ovim retkim i veoma vaznim instrumentima u praistoriji.
Prvi pisani podaci o merenju i mernim sistemima poticu iz Egipta.Jos u Starom carstvu korisceni su cvrstti sistemi mera.Vaga,kantar i merenje bili su pod zastitom boginje Mat.Preko Bliskog istoka vaga je dospela do Krita i Mikene.Kasniji izvori govore da se tokom praistorije posedovanje vage i merenje smatralo svetom duznoscu staresine plemena,koji je jedini bio ovlascen da je poseduje i koristi.Sama ta cinjenica ukazuje nam da je u drustvenom zivotu vaga imala veliki znacaj i da joj se posvecivala odgovarajuca paznja.Taj odnos prema merenju traje do danasnjih dana i on je pod strogom kontrolom drzave.
Opsti procvat minojske kulture na Kritu,pocetkom drugog milenijuma pre nove ere,nije mimoisao zanate i trgovinu.Veliki broj zanatskih radionica visokog kvaliteta zahtevao je uredjeni merni sistem i garantovan kvalitet.Sigurne mere obezbedjivale su vage,a pecati-kvalitet i poreklo robe.Gotova roba,dobro upakovana i pecacena,izvozena je po celom Mediteranu.Kasnije,i zmedju XVI i XI veka pre nove ere,mikenski svet je prosirio trgovacki prostor i na evropsko kopno.
Glavni putni pravac bilo je Podunavlje,do Nemacke i Francuske.Drugi vazan pravac odvajao se kod Titela i isao rekom Tisom do Slovacke.Oba pravca su za nase prostore bili vazni.
Nasa vaga sa Bordjosa predstavlja za sada jedinstven materijalni dokaz koriscenja vage na prostoru Balkana i Srednje Evrope.Veoma su joj slicne dve kultne vage od zlata iz saht groba III u Mikeni.Zbog toga i nema sumnje da je oblik i sistem preuzet iz mikenske civilizacije.Tu mislimo na konstrukciju vage i tezinske serije tegova.Da li su kopirane sve serije tegova,sada je tesko reci.Mikenski sistem imao je razlicite tegove,prilagodjene vrsti roba.Pravljeni su od kamena i bronzane kosuljice nalivene olovom.Uvek od vrlo tvrdog materijala i u raznim oblicima i frakcijama.Tegovi su imali oblik kupe ili glave bika.Osnovna mera bio je talanton(31,440 grama).Na njemu su zasnivane vece i manje frakcije tegova.Zajedno sa svim ostalim civilizacijskim dostignucima pre i posle toga,iz istocnog Mediterana preuzet je i merni sistem.U pravo vreme tokom bronzanog doba,koje je kod nas trajalo 2000 do 1000.god. pre nove ere.O tome,pored literarnih,sada postoje i arheoloski dokazi.
O kontaktima plemena na Dunavu,Tisi i Moravi tokom bronzanog doba sa mikenskim trgovcima i uopste mikenskom kulturom,postoje brojni arheoloski dokazi.Najstariji su otkriveni u selu Vatin kod Vrsca pocetkom XX veka,a najmladji krajem istog veka na naselju Feudvar ,kod Mosorina,u Backoj.Upravo su u Mosorinu otkriveni mikenski uticaj u arhitekturi,tehnolog iji i ukrasni motivi koji podrazumevaju upotrebu sestara za njihovo izvodjenje.Zbog toga se ne moze reci da je mikenski svet na nase krajeve uticao u oblasti materijalne i duhovne kulture.Ovde svakako ubrajamo vagu i ceo sistem mera.
Ako imamo na umu sve napred navedeno,postaje jasno da je bilo0 uslova da se vaga i sistem mera prenese u nase krajeve i to nije uopste sporno.Da nije uspostavljen sistem mera,ne bi bilo nikakvih uslova da se razvije proizvodnja bronze,svakako najznacajnije legure do danasnjih dana.Otkrice bakra,zlata i drugih znacajnih metala zahtevalo je utvrdjivanje njihove mere.
Pojedinacno za svaki ovaj redak i veoma cenjeni metal,a posebno u tehnologiji bronze.Trebalo je ovoj skupocenoj i retkoj robi odrediti tezinu i paritet u odnosu na druge robe u prometu.Kod proizvodnje bronze vaga je imala posebnu ulogu.Bakar i kalaj,upotrebljeni u odgovarajucoj srazmeri,daju meku ili tvrdu(ljutu) bronzu.O tome su postojali odgovarajuci recepti koji su se jedino pouzdano mogli primeniti pomocu vage. U istocnoj Srbiji,na Rudniku i Jarmovcu kod Priboja,proizvodila su se izvesne kolicine bakra i manja kolicina zlata.
Od bakra se proizvodila bronza,a od zlata se pravio nakit,posudje i zlatne zice za razmenu.S obzirom da je zlato redak i cenjen dragoceni metal,bilo je potrebno vrlo precizno merenje.Tako je zlato od njegove pojave do danas postalo mera svih ostalih roba i vrednosti.
Cela Karpatska kotlina preuzela je mikenski sistem mera i stvorila sopstveni.Bio je vrlo blizak mikenskom i u nauci se on naziva EBA sistem.Do ovoga se doslo na osnovu mera proizvoda od bronze i zlata.Velika produkcija metalnih proizvoda od bronze i zlata bila je moguca samo uredjenim sistemom mera.Da bi se do kraja shvatilo merenje i njegov drustveni znacaj,navescemo samo nekoliko vrsta namene.U nauci je poznato da su se manje-vise svi metalni proizvodi odlivali u parovima,pocev od nakita do zlatnih posuda,koje se takodje proizvode u parovima po dva ili vise primeraka.To nije samo zbog nominalne vrednosti vec i zbog pariteta sa drugom robom.Osim potrebe u trgovini,vredni metalni proizvodi pratili su i drustvene odnose.Znalo se koji predmet po rangu pripada odredjenom gostu susednog plemena ili kod prinosenja zrtava bogovima.I u pogrebnim obicajima odredjuje se dar,zavisno od statusa pokojinika.Osim gotovih proizvoda u prometu su bile i zlatne i bronzane zice.Ispitivanjem je utvrdjeno da je svaki duzni metar bronzane ili zlatne zice imao uvek istu tezinu.Ovo nam govori da su livnice i zanatske radionice u celini bile vrlo uredjene.Ocigledno,m erenje je bilo vazan i siguran regulator drustvenog i privrednog zivota ljudi na nasim prostorima.
Trazeci neki metalni predmet koji bi odgovarao bilo kojem tegu sa Bordjosa,nismo morali da se mnogo trudimo.Nasli smo ga 19 km daleko od ovog naselja.Potice iz depoa zakopanog blaga.Jedna bronzana narukvica iz tog depoa bila je teska 16,350 grama.Ona odgovara nasem tegu navedenom pod brojem 1.Neznatna razlika od 600 hiljaditih delova grama nije prepreka za adekvatno poredjenje.
Posle svega moze se postaviti i sasvim logicno pitanje.tkud vaga u jami? Bila je nezavrsena.Nedostaja le su joj metalne spojke i tasovi,a sve ostalo je bilo dosledno izvedeno.Tasovi su bili od koze i vremenom su degradirani.Metalne spojke nisu bile postavljene.Ako znamo da je vaga cuvana kao sveti rekvizit,zajedno sa njom ostaje i vecita tajna-ko ju je i zasto odbacio?
  • vaga posle rekonstrukcije
  • vaga pre rekonstrukcije
  • kopca nadjena zajedno sa vagom
Vrsta i tezina svih tegova nadjenih na Bordjosu kod novog Beceja
- Oblutak kvarca boje slonovace sa tragovima natalozenog krecnjaka 16,950 g
- Bezbojni oblutak kvarca 51,180 g
- Oblutak kvarca bele boje 54,370 g
- Oblutak kvarca svetlosive boje 55,700 g
- Oblutak kvarca smedje i crvenkaste boje 62,720 g
- Oblutak kvarca prljavo bele boje 86,720 g
- Oblutak kvarca svetlosmedje boje 122,170 g
- Oblutak terakot boje 183,700 g
napisao:dr Predrag Medovic
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg vaga1.jpg (22,2 KB, 50x prikazano)
Tip dokumenta: jpg vaga2.jpg (14,2 KB, 54x prikazano)
Tip dokumenta: jpg vaga3.jpg (10,0 KB, 52x prikazano)

Promijenjeno od rammstein (22.10.2005 u 17:11 sati)
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 13.09.2005, 17:38
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
Rammstein, pozdrav!!!!
Ovo u vezi s vagom iz Potisja svakako je zanimljivo. No mene zanima autor teksta, dr. Predrag Medović. Poznajem ga samo preko literature. Htio bih nabaviti njegova knjiga pod nazivom: "Naselja starijeg gvozdenog doba u jugoslavenskom Podunavlju", Beograd 1978. Rammstein, znaš li možda postoji li taj naslov u prodaji???? Na odgovoru unaprijed zahvaljujem!!!!
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 13.09.2005, 17:45
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
Ispričavam se zbog pogrešaka u tekstu kojega sam prethodno napisao. U trćem retku umjesto "njegova knjiga" treba pisati "njegovu knjigu".
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 14.09.2005, 00:47
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Citat:
citat od terminus
Ispričavam se zbog pogrešaka u tekstu kojega sam prethodno napisao. U trćem retku umjesto "njegova knjiga" treba pisati "njegovu knjigu".
Pozdrav terminus.
Nema problema zbog gresaka u tekstu,nije to nista strasno,pravim i ja greske prilikom pisanja i to puno puno,mada se trudim da ih sto manje bude,na kraju krajeva nije to nista strasno.......Znas kako se kaze"Ziv covek gresi" .
E sada da se vratimo na temu u vezi dr Predraga Medovica.
Neznam sada sta te interesuje tacno.Da li te interesuje da je kupis i procitas,ili si je vec procitao i zelis samo da je kupis....
Da li postoji njegova knjiga u prodaji neznam.Mislim da ne postoji jer je to vec dosta staro izdanje.....
Pogledaj ovaj sajt HAZU (hrvatska akademija znanosti i umjetnosti),
tamo ces naci knjigu,http://161.53.55.45/knjizstart_h.htm kada budes usao na sajt klikni na pretrazivanje kataloga,ukucaj zeljenog autora i dobices informaciju, e sada da li postoji mogucnost da je kupis ili narucis kod njih to neznam,jer nisam ni trazio dalje jer nemam ni ja puno vremena.To prepustam tebi da ispitas.....
Postoji jos jedna biblioteka u Srbiji koja mislim poseduje mogucnost prodaje ili narudzbine zeljenih naslova knjiga,ali moram prvo da nadjem adresu pa cu ti je postaviti.....
Sto se tice vremena izdavanja knjige,tj godine.Knjiga je napisana i izdana 1977.
Nadam se da sam uspeo da ti na neki nacin pomognem.......
Pozdrav rammstein

Promijenjeno od rammstein (22.10.2005 u 17:11 sati)
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 14.09.2005, 01:15
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Uspeo sam da nadjem adresu.
http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/index.php
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Markovic"
Koliko sam ja razumeo mislim da mozes da porucis naslov iz biblioteke,ali nisam siguran.Za svaki slucaj pogledaj sam.

Promijenjeno od rammstein (22.10.2005 u 17:12 sati)
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 14.09.2005, 22:55
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Pozdrav terminus.........
Pronasao sam ti jos jedanu knjigu od dr Predraga Medovica,koju mozes da kupis,naravno ako te interesuje......
http://www.plato.co.yu/mc.dll/autor.htm?odg_id=611 27
"Praistorija na tlu Vojvodine"
http://www.knjizara.co.yu/index.php?gde=@http% 3A//www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.lk_kljucna_ rec%3Fkw_id%3D18890% 26x_start%3D1%26act% 3DTra%25C5%25BEi@
" Od pecine do palate"

Promijenjeno od rammstein (22.10.2005 u 17:14 sati)
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 14.09.2005, 23:10
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
Rammstein, zahvaljujem ti na trudu i informacijama!!!!!
Ako ti bude nešto trebalo slobodno mi se javi, dužnik sam ti i preporučavam se.
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 14.09.2005, 23:39
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Nema problema terminus.Drago mi je sto sam ti uspeo pomoci
Nisam neki profi u svemu ovome,ali se trudim da svakome pomognem koliko mogu.......
Hvala ti unapred na ponudjenoj pomoci .Nije vazno ko je kome duznik,i ko je kome koliko puta pomogao,vazno je u svemu tome dalja saradnja i zajednicki rad na ovom polju hobi arheologije.....
P.S. Ako nebudes imao uspeha sa gore navedenim linkovima sa ovim ces sigurno imati http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/ASIN/B0000ECBUR/202-8083891-3426237
Pozdrav rammstein

Promijenjeno od rammstein (22.10.2005 u 17:12 sati)
odgoovorite sa citatom
  #9  
Staro 15.09.2005, 00:59
terminus
Gost
 
prilozi: n/a
Rammstein, jedno veliko hvala!!!!!!!!!!!!!
odgoovorite sa citatom
  #10  
Staro 22.10.2005, 17:14
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Pozdrav terminus .Hteo sam da te pitam cisto onako,da li si uspeo da dodjes do knjige..........:36_ 1_12[1
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Najstarija mapa sveta rammstein Zanimljivosti 0 02.04.2005 10:46


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!