Manastir Rakovica

Београд

Археолошка потрага за манастиром из 14. века
Према писаним изворима, првобитни манастир Раковица настао је у време владавине кнеза Лазара. Изградњу сакралног објекта помогао је његов зет, војвода Радул I Црни, који је владао од 1377. до 1385. године

Камена секира, кремени ножић из неолита, новчићи из 14. и 15. века, гвоздено длето, керамичка лула, накит из 18. и 19. века неки су од предмета пронађених у селу Раковица подно Авале у недавно завршеним археолошким ископавањима.

Стари манастир Раковица из 14. века није откривен, али на основу археолошких налаза, писаних историјских извора и усменог предања, потрага за сакралним објектом наставиће се у пролеће следеће године.

Представници цркве, Градске управе, општине Вождовац, одбора за обележавање места првобитног манастира, медија, обишли су јуче локалитет Стари манастир у селу Раковица где су рађена истраживања.

На иницијативу мештана села Раковице ископавања су почела у августу, а радове који су трајали око месец и по дана извео је градски Завод за заштиту споменика културе.

– Отворено је девет археолошких сонди различитих величина и истражили смо површину око 150 метара квадратних. Овим ископавањем констатовали смо три културна хоризонта. Најмлађи је заступљен остацима објеката зиданих од камена и везаних блатом, фрагментима керамичких посуда, који се могу сместити у период 18. и 19. века, на основу којих претпостављамо да се на овом простору налазе неки објекти старог села Раковице. Други хоризонт представљају остаци објекта дрвене конструкције који на основу керамичког материјала датирају из 14, односно 15. века. То је изузетно редак налаз из овог периода на територији Београда. Овом хоризонту припадају и јама и седам скелетних гробова, што у овом случају указује на остатке старог манастира Раковица. Значајни су и остаци праисторијског слоја богатог керамичким фрагментима у најстаријем, трећем хоризонту, са прелаза неолита у енеолит (око 3000 година п. н. е.). Богат слој указује да се на великој површини коју захвата локалитет могу очекивати остаци праисторијских кућа – објаснио је Зоран Симић, археолог.

Он је истакао да ће на пролеће пре наставка ископавања урадити георадарско истраживање помоћу којег ће се утврдити простор на коме постоје објекти и тако уштедети и време и новац. За прву фазу археолошких ископавања град је издвојио више од милион динара.

– Прва фаза је завршена и договорили смо се да ће град обезбедити средства да се истраживање настави. Оно што је досад пронађено обавезује на то. Постоје индиције да се овај локалитет стави под заштиту и да буде културно благо престонице – рекла је Горица Мојовић, помоћник в.д. градоначелника Београда.

Према њеним речима, један од разлога због којег је град подржао иницијативу одбора за обележавање места првобитног манастира Раковица јесте залагање и труд становника села да на овакав начин брину о својој културној баштини.

Да грађани раковичког села делима, а не речима брину о коренима и духовном благу нагласио је и Горан Лукачевић, председник СО Вождовац.

– Требало би да се угледамо на становнике села Раковице који су покренули ово питање које није значајно само за локалну заједницу. Ово је једно од налазишта на територији општине Вождовац. Предстоји активирање неколико нових, као што су Усек на Бањици и Стари рудник на Авали – казао је Лукачевић.
Према писаним изворима, првобитни манастир Раковица настао је у време владавине кнеза Лазара. Изградњу сакралног објекта помогао је његов зет војвода Радул I Црни, који је владао од 1377. до 1385. године, па се сматра да настанак манастира датира између те две године.
Д. М.
[објављено: 18.10.2007.]

[stampaj] [posalji]