Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Istorija gradova
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Istorija gradova Nešto više o istoriji svjetskih gradova

Odgovor
 
Teme - opcije
  #51  
Staro 28.01.2008, 04:36
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, četvrti deo
Published February 4, 2007 Castrum legionis 1 Comment



U prošlom nastavku ušli smo u rimsku tvrdjavu (kastrum) kroz jugoistočnu kapiju, koja se nalazila na kraju Knez Mihailove ulice, tačnije kod zgrade Biblioteke grada Beograda.

Medjutim, potrebno je sada nešto više reći o dimenzjama kastruma. Ranije smo najavili da je on bio sagradjen: delimično na prostoru današnjeg grada, parka Kalemegdan i prostoru Beogradske tvrdjave.

Arheološkim iskopavanjima konstatovani su pravci sva četiri bedema kastruma, što je omogućilo da se ustanove njegove dimenzije.

Severozapadni bedem kastruma (delimično danas vidljiv) nalazi se ispod temelja severozapadnog srednjevekovnog bedema (radi lakše orijentacije to je onaj bedem gde je Pobednik i gde je kapija kojom se izlazi u Donji grad). Prema tome, dužina kastruma, od Pobednika do zgrade Biblioteke u Knez Mihailovoj ulici, iznosi 570 metara.

Severoistočni bedem kastruma konstatovan je ispod eskarpe srednjevekovnog bedema na Gornjem gradu (delimično vidljiv) i na Malom Kalemegdanu kod paviljona Cvijeta Zuzorić, dok je jugozapadni bedem istražen ispod velike šetne staze kojom se ulazi na Kalemegdan stepenicama, koje se nalaze naspram zgrade francuske ambasade. Zahvaljujući ovome otkriću, ustanovljena je i širina rimskog kastruma (staza-Cvijeta Zuzorić) i ona iznosi 330 metara. Prema tome, dimenzije kastruma u Beogradu, rimskom Singidunumu, su 570 x 330 metara.

Ispod spoja severozapadnog i severoistočnog srednjevekovnog bedema, a ispod kule u kojoj je danas opservatorija, otkrivena je rimska kula i deo bedema koji je išao prema reci i štitio rimsko pristanište koje se nalazilo u Donjem gradu.

Veliki francuski pisac Alber Kami napisao je: ima jedno vreme da se živi i jedno vreme da svedoči da se živelo. Arheolozi nastoje da potkrepe ovu istinu.
odgoovorite sa citatom
  #52  
Staro 28.01.2008, 04:37
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, peti deo
Published February 7, 2007 Castrum legionis 0 Comments



Deo Beograda koji zovemo Kalemegdan čine četiri nedeljive celine: Gornji grad, Donji grad, Mali Kalemegdan i Veliki Kalemegdan.

U prethodnim nastavcima videli smo da je rimski legijski logor (castrum legionis) pokrivao sve ove celine s tim što je, treba dodati, zahvatao i deo grada.

Istoriju svoga grada treba znati i upoznati. Krajičkom oka ureži svaki detalj, ako ne znaš šta si video pitaj nekoga, pogledaj i neku sliku, možeš i ovu koja je pred tobom. Sigruno si prolazio ovim delom Kalemegdana, možda si stajao na ovom mostu, koji je na slici, i šaputao devojci da je voliš. Most presvodjuje jedno daleko vreme na putu od Zindan kapije do ulaza u Gornji grad, koji je čuvan velikom kulom - zvanom Dizdareva kula, u kojoj je, danas, opservatorija astronomskog društva Rudjer Bošković.

Celom dužinom priložene slike pruža se srednjevekovni severoistočni bedem Gornjeg grada sa svojom eskarpom. Ispred eskarpe je srednjevekovni rov. Prilikom čišćenja eskarpe i rova, otkriven je deo severoistočnog bedema i kule rimskog vojnog logora-kastruma. Na ovom mestu rimski bedem je najbolje i visinom najviše sačuvan od svih mesta na kojima je, do danas, konstatovan. Na slici je obeleženo mest0 rimskog bedema i kule, konzerviranih i srećno uklopljenih u eskarpu srednjevekovnog bedema. Ovde je vidljiva temeljna zona i četiri reda kvadera bedema kastruma. Inače debljina bedema kastruma u Singidunumu iznosi 2,30 metara što je konstatovano još 1942. godine, podkopavanjem severozapadnog bedema kastruma na kome leži srednjevekovni bedem.

Davno je rečeno da slika više kazuje nego hiljadu reči. Toj konstataciji nemam šta da dodam… jedino da ponovim, duga je istorija Beograda.
odgoovorite sa citatom
  #53  
Staro 28.01.2008, 04:37
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, šesti deo
Published February 9, 2007 Castrum legionis 0 Comments

Upoznali smo se da dimenzijama rimskog kastruma u Singidunumu, videli kako izgledaju bedemi, red je, sada, da udjemo u unutrašnjost ove rimske tvrdjave u kojoj je boravila jedna legija. A i to smo rekli, bila je to IV Flavia.

Da vas razočaram. Nije od arhitekture mnogo otkriveno u unutrašnjosti kastruma, nije, istina, ni mnogo istraženo. Čim predjete tramvajske šine i udjete na Kalemegdan iz Knez Mihailove ulice i odmah levo, u parku, otkrivene su tri rimske ulice, koje danas ne možete videti, ali od kojih jednu vidite na ovoj slici. Budite za trenutak arheolog i tako je posmatrajte. Ne očekujte da će te na slici videti rimsku ulicu rekonstruisanu poput Knez Mihailove ulice, u pitanju su arheološki ostaci.

Ali, pre nego što kažem nešto o ovim ulicama, reći ću vam i ovo: rimski imperatori kad su slavili trijumf (pobeda nad nekim narodom) u Rimu, u povorci, ispred imperatora, išli su zarobljenici, nošeni su opljačkani predmeti itd, a u imperatorovim kolima, odmah uz imperatora, stajao je rob, koji mu je šaputao na uvo: ne zaboravi da si smrtan.

Tako su i naše rimske ulice i gradjevine (vojničke barake) vremenom postale… da ne završim misao. Ni imperatori ni rimska arhitektura nisu izuzetak večitog kretanja.

Na slici ispod koje piše rimska ulica jasno se vidi da je ulica više puta obnavljana, vide se njeni ivičnjaci, zatim jama i zid preko jame. Sve gornje slike daju detalje ove ulice.

Istorija ulice sagledana je kroz njeno prvobitno trajanje, njeno napuštanje-presečeno jamom i na kraju njeno negiranje jamom i novim zidom, sagradjenim preko ulice i preko jame. Koliko gradjevinskih promena samo na jednom malom detalju i sve u periodu trajanja rimskog kastruma. Ne zaboravite, kastrum je na ovom mestu trajao više od četiri veka, tačnije od kraja prvog do sredine petog veka nove ere.

Pored otkrivenih ulica, otkrivene su i barake u kojima su stanovali legionari. Barake su gradjene ciglom i kamenom. Ispred ulaza u barake, a pored ulice, nalazio se trem sa stubovima. Izmedju trema i ulice otkriveni su kanali za odvod kišnice. I ulice i barake izgradjene su u pravilnom arhitektonskom sklopu, u odredjenim periodima trajanja kastruma.

Šetajujći parkom Kalemegdan, svejedno bio to Veliki ili Mali Kalemegdan, znajte da su, samo nekoliko santimetara ispod površine parka, rimskim ulicama, kojih više nema, koračali, a u barakama se odmarali, rimski legionari čiji je osnovni zadatak bio da na Dunavu, u Singidunumu, brane granicu (limes) rimske imperije i granicu prostiranja rimske kulture.

Ipak, da ponovimo, ovo je samo jedan isečak iz sedam hiljada godina duge istorije Beograda.
odgoovorite sa citatom
  #54  
Staro 28.01.2008, 04:37
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, sedmi deo
Published February 11, 2007 Castrum legionis 0 Comments

Na slici su pečati na rimskim ciglama-opekama, kojima su gradjene vojničke barake, u kastrumu, u Singidunumu. Rimski legionari imali su svoje radionice opeka i na opekama su utiskivali pečat jedinice koja ih je pravila.

Na gornjoj slici uglavnom su pečati IV Flavia legije, mada su zastupljeni i pečati drugih jedinica, koje su povremeno boravile u vojnom logoru. Dominiraju pečati sa tekstom:

LEG(io) IIII F(lavia) F(elix)
LEG(io) IIII FL(avia)
LEG(io) IIII F(lavia)
Različiti pečati odgovaraju različitim periodima izgradnje kastruma.

Za razliku od kastruma, u civilnom naselju (deo Singidunuma van kastruma) uglavnom su nalažene opeke na kojima je bio pečat: SING(idunum) koje su proizvod civilnih radionica.
odgoovorite sa citatom
  #55  
Staro 28.01.2008, 04:38
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, osmi deo
Published February 14, 2007 Castrum legionis 0 Comments

Pored ulica i vojničkih baraka, u kastrumu, na Velikom Kalemegdanu, u Singidunumu, nalaženi su brojni predmeti kojima su se služili rimski legionari.

Na gornjoj slici vidi se jedan žižak (lampa za osvetljenje), bronzana aplikacija u vidu lica za neki predmet, tri fibule (današnje zihernadle), koštana igla, figura pegaza koja je stajala na zastavi manje formacije IV Flavia legije (ranije smo rekli da je simbol legije bio lav) i pri dnu slike delovi vojničkog oklopa, koji je bio obavezni deo naoružanja rimskog vojnika.
odgoovorite sa citatom
  #56  
Staro 28.01.2008, 04:38
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Beograd-Singidunum, deveti deo
Published February 23, 2007 Castrum legionis 0 Comments

Ako se naša civilizacija širi, i postaje globalna, zahvaljujući i magičnoj čestici zvanoj elektron, jedna druga civilizacija, civilizacija Rima, svoju obrazovanost i društvenu uskladjenost, širilia je, pored ostalog, i mačem. Taj rimski mač i rimska civilizacija stizala je nekad i do našeg grada, Beograda, koji se u tim dalekim vremenima zvao Singidunum.

U Donjem gradu, na Kalemegdanu, bila je radionica rimskih mačeva za potrebe legionara IV Flavia legije, stacionirane u Singidunumu. U zgradi u kojoj je bila radionica mačeva, a koja je stradala u požaru, najdeno je više od 5oo mačeva, delimično izgorelih.

Mač na gornjoj slici nadjen je u kastrumu, na Malom Kalemegdanu, u rimskom kolektroru za otpadne vode. Mač su koristili rimski legionari i on se razlikuje od strandardnog rimskog mača, zvanog gladius.

Rimljani su ovaj tip mača preuzeli o Sarmata, koji su stanovali na levoj obali Dunava. Vremeniski mač pripada kraju četvrtog veka. Karkteriše ga glava balčaka u vidu prstena, koja je na pojedinim, do sada pronadjenim mačevima, bila ukrašena tauširanjem, najčešče srebrom i zlatom, što nije slučaj sa našim primerko.

Ukupna dužina mača je 71 cm, dok je dužina sečiva 53 cm.
odgoovorite sa citatom
  #57  
Staro 16.06.2009, 05:49
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
DOSAD nepoznati ostaci rimskog legijskog logora pronađeni su u ponedeljak kod Kalemegdana prilikom rekonstrukcije tramvajskih šina. Logor, za čije se postojanje već znalo, jedan je od dva takve vrste u Srbiji i svega šezdesetak u svetu. U naredne dve nedelje građevinske radnike zameniće arheolozi koji će detaljno istražiti celu trasu, površine oko 1.800 kvadrata.
Radnici, koji su radili na rekonstrukciji šina u ulicama Tadeuša Košćuška i Pariskoj, naišli su na ostatke za koje se ispostavilo da potiču od rimskog vojnog logora. Pronađeni su ostaci ulice koja je vodila od generalskog štaba prema kapiji iz drugog veka i dalje prema civilnom naselju.
- Reč je o jugoistočnoj kapiji logora koja je otkrivena 1985. godine u Biblioteci grada Beograda - objasnio je Stefan Pop-Lazić, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu. - Ostaci ulice koja je vodila ka toj kapiji unutar logora otkriveni
su prilikom ovih iskopavanja, a i dve ulice koje su išle izvan logora ka gradu, tadašnjem Singidunumu.
Ispod šina su pronađeni i ostaci zgrada čija će namena tek biti utvrđena. Arheologe je iznenadilo što su ostaci veoma dobro očuvani, kao i činjenica da se nalaze tako plitko ispod ulice.
Svi objekti datiraju sa početka 2. veka, od kraja vladavine cara Trajana i početka vladavine Hadrijana. Ostaci tog rimskog logora postoje na celom prostoru malog i velikog Kalemegdana.
- U Srbiji postoji još samo jedan legijski logor u Viminacijumu, dok ih u svetu ima oko šezdeset - ističe Pop-Lazić. - Za njegovo postojanje se već znalo, a istraživanja su započeta još tokom Drugog svetskog rata. Nismo, međutim, znali za postojanje građevine koje su sada otkrivene, a čija namena još nije poznata. Po obliku bi moglo da se radi o konjušnicama ili bolnici. Sledeće dve nedelje mi ćemo nastaviti iskopavanja na čitavoj trasi površine oko 1.800 kvadratnih metara. Očekujemo da ćemo pronaći ostatke i drugih građevina.
Kada arheološka istraživanja budu završena, ostaci će biti zaštićeni, a zatim zatrpani. Šine će biti postavljene i tramvajski saobraćaj će se normalno nastaviti.
- Važno je da ostaci ne budu uništeni kako bi u budućnosti. kada to bude moguće, lokalitet mogao da se otkrije i prezentuje na pravi način - zaključuje Pop-Lazić.

PODNO GREJANJE
LOGOR su podigli vojnici čuvene 4. legije Flavija koja je došla posle ratova sa Dačanima i ostala tu do kraja antike.
- Rimski legijski logor bio je pretrpan zgradama - opisuje Pop-Lazić. - Bilo je više od 60 baraka od kojih su neke otkrivene još sedamdesetih godina. U utvrđenju su se nalazile ulice, magacini, radionice, barake, prolazila je kanalizacija. Više od 6.000 ljudi je tu živelo. Reč je o veoma urbanizovanom prostoru. Imali su i sistem podnog grejanja.

http://www.novosti.rs/code/navigate....vojnog%20grada
odgoovorite sa citatom
  #59  
Staro 16.06.2009, 10:46
Cezar Veliki
Gost
 
prilozi: n/a
Jako interesantna tekst.
Steta sto nismo u mogucnosti da to fino ogradimo i napravimo finu turisticku atrakciju od toga. Nego moramo ponovo da zakopamo.
kada sam bio u Atini oni masu takvih starih gradjevina kada su pronasli ogradili su u staklo i napravili turisticke atrakcije od njih.
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Alternativna istorija (odlomak) Olja Zanimljivosti 3 17.03.2006 23:19
Istorija Bosne rammstein Istorija gradova 21 17.02.2006 10:49
Istorija ispod Raonika. rammstein Zanimljivosti 15 13.06.2005 23:11


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!