Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar

Zanimljivosti Sve što nalazite zanimljivo...

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 26.07.2007, 06:24
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Rim u Srbiji...

RIM U SRBIJI (1)

Carski sjaj Medijane
23. jul 2007

Piše: Savo Popović

U POTRAZI za izgubljenim vremenom srpski arheolozi su među mnogobrojnim lokalitetima bitnim za evropsku i svetsku civilizaciju otkrili i dva rimska carska grada i dve carske palate na tlu današnje Srbije. Tražeći materijalizovano vreme u vidu ostataka arhitekture, oruđa i oružja, kultnih i magijskih predmeta, srpski arheolozi su "uhvatili" vreme u kome je na ovim prostorima, rođeno nekoliko rimskih imperatora - među njima i dva cara koji su imali najveći uticaj na vekove koji će posle njih doći: car Konstantin Veliki (306-337) i car Justinijan (527-565). Ali, mnogo je veći broj rimskih vladara koji su idući u ratne pohode boravili na tlu Srbije, gradili, umirali...
Silom prilika Dioklecijan je nekoliko puta dolazio u Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu, Hadrijan, Trajan, čiji je arhitekta Apolodor gradio most preko Dunava kod Đerdapa. Išlo se u carske lovove, ali na ovoj teritoriji, sudeći po arheološkim nalazima, bar dva cara i njihove majke, za koje su bili veoma vezani, uzdignuti su u božanstva.
POSLE Marka Aurelija, Sirmijum se kao carska prestonica prvi put pominje za vreme Maksimina Tračanina, koji je ratujući protiv Sarita u gradu proveo najveći deo vremena. U poslednjim decenijama trećeg veka za Sirmijum su sudbinski vezani carevi Aurelijan, Prob i Klaudije Gotski.
Kao i u Sirmijumu i u Naisusu je, posle rimskog perioda, život nastavio da teče do današnjih dana. Niš se razvijao iznad antičkog grada, tako da su prilikom različitih kopanja obelodanjene mnoge građevine, komunalni objekti, grobnice - koji daju upečatljivu sliku o prostranstvu i organizaciji antičkog grada.
Sasvim suprotno Sirmijumu i Naisusu u Galerijevoj palati, posle ranovizantijskog perioda - koji joj je koliko-toliko produžio "rok trajanja" - život je zamro. Stoga je ovaj carski lokalitet, pre dve nedelje uvršćen u Uneskovu listu Svetske kulturne baštine, jedinstvena arheološka meka, jer je nisu "pojeli" mlađi arhitektonski slojevi, nadgradnja i urbana prekrajanja kao što se to dogodilo dobrim delom sa Dioklecijanovom carskom palatom u današnjem Splitu.
Poslednje veliko otkriće srpske arheologije vezano za rimske carske tragove na ovom tlu - bio je, oktobra 1996. carski mauzolej iz trećeg ili četvrtog veka u Šarkamenu u blizini Negotina. Pronađen je set zlatnog nakita od 38 reprezentativnih komada, koji je pripadao majci Maksimina Daje, jednog od četvorice rimskih careva iz perioda tetrarhije.
JOŠ uvek nije naučno pouzdano dokazano da je Caričin grad, kod Lebana zaista i Justinijana prima, kako mnogi arheolozi pretpostavljaju. Justinijan je rođen na ovom tlu, ali tek naredna istraživanja treba da pokažu da li je to grad koji je Justinijan prvi gradio za sebe i caricu Teodoru. Izvesno je da je luksuzni letnjikovac pored Naisusa - Medijana, pružao gostoprimstvo mnogim rimskim imperatorima ali još uvek nije pouzdano dokazano i da je Medijana zaista bila letnjikovac cara Konstantina.
O istorijskom i kulturološkom značaju terena koji zauzima današnja Srbija svedoči i monumetalna izložba otvorena početkom jula u obnovljenom Nacionalnom arheološkom muzeju u Adriji na ušću reke Po u Jadran "Balkan - antički život između Dunava i Jadrana". Ovu dragocenu arheološku izložbu, koju Italijani doživljavaju, po sopstvenom iskazu, ne samo kao prvorazredni kulturni poduhvat, već i kao prvorazrednu turističku ponudu, čini bezmalo 300 predmeta iz bogatih kolekcija Narodnog muzeja u Beogradu.

PIJEMONT BALKANA
"NAŠI tereni su organski povezani. Srbija je Pijemont Balkana u teritorijalnom i kulturnom smislu. To je najplodonosnije tle za ljudsko stvaralaštvo, i bez saznanja o tome šta se dešavalo na ovom prostoru - nema ni balkanske arheologije, a ni one jugoistočne Evrope. Ako su mudri svi će se vrlo brzo okrenuti Srbiji."

Dragoslav Srejović u intervjuu "Borbi", 21. avgusta 1992.


RIM U SRBIJI (2)

Meka arheologa
24. jul 2007

Piše: Savo POPOVIĆ
Feliks Romulijana je ne samo testamentalna gradnja imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimilijana, već i mesto gde je on sahranjen i uzdignut u bogove. Ta saznanja su i najznačajniji rezultati arheoloških istraživanja u Gamzigradu, koja su traja 40 godina.
Romulijana je na Listu svetske kulturne baštine dospela kao arheološko nalazište zahvaljujući srpskoj arheologiji, odnosno višedecenijskom predanom i strpljivom radu srpskih arheologa. Arheolozi su otkrili, otkopali i protumačili ovaj lokalitet kako za potrebe nauke, tako i za potrebe šire kulturne javnosti, ističe dr Mihailo Milinković, naš ugledni arheolog koji je ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu korukovodilac istraživanja na Gamzigradu.
Činjenica da Gamzigrad nije u potpunosti istražen i da svake godine pruža mogućnost novih arheoloških i naučnih saznanja je ono što ga čini, uz svu njegovu posebnost, bitnim i što ga je preporučilo za Listu svetske kulturne baštine. Ovo je stav Vilijema Vilijemsa, eminentnog arheologa iz Holandije, koji je kao inspektor došao da proveri značaj nominacije Gamzigrada za Listu svetske kulturne baštine.

IPAK, već je prošla polovina leta, sezone kad arheolozi rade na terenu, a u Romulijani još nisu nastavljeni radovi?!
Od 20 monumentalnih kula koje opasuju Feliks Romulijanu samo dve su istražene. A od 16 starijih kula istražena je samo jedna. Svaka kula je, zapravo, mala arheološka laboratorija, ističe Sofija Petković, korukovodilac arheoloških istraživanja ispred Arheološkog instituta u Beogradu.
Za carsku palatu Galerija, Dioklecijanovog zeta - posvećenu njegovoj majci Romuli, mislilo se isprva - 1953. kad su arheološka istraživanja započela, da je veliki, dobro utvrđeni rimski vojni logor. Potom, po otkriću luksuznih zdanja carske rezidencije i prelepih mozaika, arheolozi su zaključili da se, najverovatnije, radi o rezidencijalnom carskom objektu, što je sasvim precizno potvrđeno 1984. kad je Dragoslav Srejović otkrio i uklesan natpis "Feliks Romulijana" - Sretna Romulijana.
Mihailo Milinković podsećajući da arheološka istraživanja nisu završena, ističe da će ona trajati sigurno i narednih decenija.
ZAHVALjUJUĆI geofizičkim istraživanjima, posebno onim iz decembra prošle godine, a koja se vrše zajedno sa arheolozima iz Nemačkog arheološkog instituta u Berlinu na čelu kojih je Gerda Zomer fon Bilov - identifikovana je na severnoj strani, van carske palate - monumentalna kružna građevina. Radi se, kako kaže Milinković, o građevini čiji je promer 36 metara, a koja se sastoji od 16 stupova ili stupaca poređanih u pravilnom krugu, sa još jednom građevinom u centru. Istom metodom je otkrivena i "linearna struktura ispod zemlje", koja bi mogla biti akvadukt koji je Gamzigrad snabdevao vodom. Identifikovane su i monumentalne građevine i, po rečima Sofije Petković, to bi moglo da ukazuje na to da je tu, pre Feliks Romulijane bila varošica. No, tek kad započnu iskopavanja ovog dela saznaće se o čemu se tačno radi, koja je i kakva bila namena ovih zdanja koja su još duboko pod zemljom - i biće moguće tačno datovanje građevina.

ZASLUGA ŠAFARIKA
PIONIR srpske arheologije dr Janko Šafarik je prvi - 1846. ukazao na značaj arheološkog lokaliteta za koji danas znamo da je Feliks Romulijana, carska palata Galerija, Dioklecijanovog zeta.
On je Gamzigrad stavio na spisak arheološkoh nalazišta koja treba iskopati "pod rukovodstvom čoveka stvar-razumevajućeg". Šafarik je tada izvršio prvo arheološko rekognostikovanje u Kneževini Srbiji, čije troškove je podnela država!
RIM U SRBIJI (3)

Ognjem i mačem
25. jul 2007

Sve do pred kraj trećeg veka graditeljska delatnost u rimskim gradovima na teritoriji današnje Srbije bila je u okvirima standardne provincijske arhitekture. Narednih decenija situacija se iz korena menja: duž limesa tetrarsi suvladari podižu "gradove za budućnost". Sirmijum dobija u južnom delu carsku palatu sa hipodromom koja po strukturi nalikuje Galerijevoj palati u Solunu. Grad - kako pominje Amijan Marcelin - dobija forum, pozorište, većnicu i nove bedeme. To su prve decenije četvrtog veka i ujedno najbolje arheološki dokumentovan građevinski horizont.
Sirmijum je ušao u istoriju mačem, početkom prvog veka - onda kad su Rimljani osvojili Panoniju, a izašao je iz nje ognjem - kad je pao u avarske ruke. Posle Marka Aurelija, koji je umro u Sirmijumu, ovaj grad se kao carska rezidencija prvi put pominje za vreme Maksimina Tračanina. U poslednjim decenijama trećeg veka sudbinski su vezani za Sirmijum carevi Aurelijan, Prob i Klaudije Gotski. Licinija polovinom druge decenije četvrtog veka porobio je Konstantin Veliki i proteruje ga. Prvi hrišćanski car, ili bar prvi car naklonjen hrišćanima, provodi u Sirmijumu pet godina (316-321).
POSETILAC neće ostatke rimskog carskog grada sagledati "kao na dlanu" kako će to moći ako poseti palatu u Gamzigradu, već će za carskim vremenima tragati po arheološkim iskopinama otvorenim unutar današnjeg gradskog tkiva. Tako će moći da vidi i ostatke mozaika iz carske rezidencije nađene pre dve godine i potpuno otkrivene prošle, delove hipodroma, zidina. Ti delovi ostavljeni pod vedrim nebom svedoče današnjem posetiocu o racionalnom duhu i veštini rimskih graditelja.
Naravno, najznačajniji građevinski kompleks Sirmijuma je kompleks rezidencijalne palate čiji sastavni deo je i hipodrom koji je bio u funkciji carskog ceremonijala. Pretpostavlja se da kompleksu carske palate pripadaju žitnica i terme. Palata je, kako to često biva u arheologiji, otkrivena slučajno početkom šeste decenije prošlog veka, a hipodrom krajem sedme i početkom osme decenije 20. veka. Urbano tkivo Sremske Mitrovice omogućava tek fragmentarno otkrivanje ovog monumentalnog spomenika koji je po sondažnom ispitivanju i analogijama bio dug 430 metara! Iako je zlato ono što animira najšire slojeve niz "prozaičnih" detalja može mnogo više da "kaže" o kulturnim i tehnološkim dometima neke civilizacije. Tako nije suvišan podatak koji su otkrili arheolozi da je trkališna staza bila pokrivena 30 centimetara debelom smesom rečnog šljunka i peska ispod čega je bila mreža kanala za drenažu - što, recimo, nema ni današnji beogradski hipodrom. Da bi hipodrom danas bio saglediv morali bi se srušiti delovi četiri gradska kvarta i jedno čitavo raskršće. Skulptura je bila sastavni deo palata i reprezentativnih zdanja, ali je ona gotovo u potpunosti uništena u naletima varvara. Ali, sačuvana su četiri žrtvenika Jupiterovog hrama. Situacija sa mozaicima je mnogo bolja.
Sirmijum je imao kovnicu novca, luku na Savi i dva mosta. Na donjem je pogubljen prvi episkop Irinej, u četvrtom veku, dok je drugi srušio Licinije bežeći iz grada sa trezorom - pred Konstantinom Velikim.
Još nije utvrđen pouzdan datum osnivanja kovnice novca. Ali, sačuvan je zlatni solid Konstantina na kome je upisana skraćenica SIR (mijum). Car je u njoj kovao novac za sebe, svoju ženu Faustu i svoju majku Helenu i sinove.
(Nastaviće se)







Takodje sam nasao par komentara na ovo koje pominju starosjediost naseg naroda.Ovo mi je nesto novo,da li neko zna o tome sta?

Bianca
24. jul 2007 7:45

Nadajmo se da ce sva ta aktivnost doprinijeti napretku historije Balkana. Dok je svakako historija raznih imperija povezana sa Balkanom, ta historija nije samo historija imperijalnih drzava. Krajnje je vrijeme da se baci u otpad historija o "dolasku Slavena" i da se Balkan i autohtono stanovnistvo poveze sa arheologijom svog vlastitog prostora. Dok se to konacno ne odbaci, kulturni kolonijalizam nad Balkanom ce se nastvavljati. Nova istrazxivanja predstavljaju napredak, ali u slucaju Balkana potrebno je vratiti se nekoliko koraka unazad, prije nego sto ce progress biti moguc.

goran
24. jul 2007 8:22

Sve to ponovo dokazuje da su Srbi kreatori i vlasnici osnovne kulture citave Evrope,da su oduvek bili na Balkanu i nikakva izmisljena i nametnuta prica o nekakvom dolasku na Balkan u ko zna kojim vremenima vise se ne moze odrzati Sto vise ovakvih prica i prikaza (i narativnih i realnih u smislu dokumenata i artefakata na izlozbama) doprinece sirenju prave istine o prvim pravim i jedinim starosedeocima Balkana.

Promijenjeno od Vumi (26.07.2007 u 21:45 sati) Razlog: greska
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 31.08.2007, 10:34
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11944
sta se desi kad na otkriju lokalitet na mjestu gdje nesto hoce da grade?
Jel ga razruse il izaberu novu lokaciju?

Ko na primjer u ovom slucaju....
skopine zaustavile i gradnju hotela

Ostaci dobro sačuvane rimske ulice otkriveni su pre dve godine u Rajićevoj ulici, na lokaciji koja je bila predviđena za gradnju hotela. Iskopine su ukazivale da je na tom lokalitetu nekada bio rimski trg, centralno mesto antičkog Singidunuma. Zbog toga je gradnja hotela bila zaustavljena godinu dana.
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 01.09.2007, 13:05
Spencer
Gost
 
prilozi: n/a
Da, a sta je bilo posle tih godinu dana? Nesto ne verujem da je projekat izgradnje premesten na neku drugu lokaciju zbog onog sto je pronadjeno pod zemljom... Nekako nisam uveren da se ovde obustavljaju radovi na zapocetim projektima, zarad otkrivenih arheoloskih stvari. Slaba je i mlitava nasa arheoloska bransa, da bi mogla da izvrsi bilo kakav uticaj na nadlezne institucije u zemlji da se makar i zaustavi gradnja, a kamo li promeni lokalitet novozapocete gradnje icega. Ne moze niko da me uveri da kad neka jaca firma krene kopanje radi neke svoje stvari, pa usput naidje na bilo sta iz istorije, da ce na reagovanje arheologa da budu obustavljeni radovi, a kamo li izmestanje celog projekta i ustupanje tla arheolozima na istrazivanje. Prvo - samo izmestanje lokacije gradnje je preskupo, drugo i vise porazavajuce - nasa drzava apsolutno nema sluha za istoriju na svojoj teritoriji... Cak i kad se u nekoj nedodjiji, gde nema nicijeg ugrozenog interesa, dodje do otkrica nekog recimo antickog zdanja, mozda i bude nekog istrazivanja, ali se najcesce stigne do pola i kao po defoltu - nestane sredstava kada istrazivanje ne da "konkretne rezultate"... A kamo li kad se radi o iskopini u sred grada. E, osim u izuzetnim slucajevima, kad bi se pronasla recimo neka carska riznica, sa par stotina kilograma plemenitog metala pokraj nekog groba... stvorile bi se delegacije, fotoreporteri, novinari, bile bi secene crvene trake, bilo bi sve raskopano, ali ne zbog istorije... sve dok se i zadnji zlatnik pokupi... Mozda je neko vec pricao na ovu temu, ali eto. I jos ovo...vecina nas je culo za Remizijanu... Ko prolazi tuda, neka usput svrati i proseta gradom i videce kako na svakom metru varosi stoje zidine, stubovi...izmedju solitera su ostaci kula, zidova... Gde god se zarije asov, izroni neka istorija. Ali to ili se zatrpa, ili porusi, ili ostavi tako za ukras, da na njemu lepe citulje i naslanjaju bicikle.
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 05.09.2007, 10:43
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
pa jel znas tacno sta se desilo?
jesu li samo te ostatke preorali i preko sagradili hotel?
Na slici je izgledalo bas povelik anticki trg.
Znam da razmjestanje kosta al opet nisu smjeli dozvoliti da se takvo nesto razrusi(ako se to bas desilo)....
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 11.09.2007, 00:27
Spencer
Gost
 
prilozi: n/a
Nemam pojma
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 11.09.2007, 03:10
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
ok
mada na nekom drugom forumu jedan rece da ce vjerovatno ostaviti gradjevine u sklopu hotela ko u valjda narodnoj biblioteci...
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 08.03.2008, 07:03
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=592017
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 03.04.2008, 01:37
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Коначно, царска и српска
Стекли су се услови да гамзиградска Ромулијана, уз помоћ државе, буде представљена свету као најочуванији драгуљ римске дворске архитектуре
Коначно, царска и српска
Ромулијана, мозаици

Зајечар – Средином прошле године римска царска палата Ромулијана, у Гамзиграду код Зајечара, доспела је коначно на листу споменика светске културе под заштитом Унеска, а ове године већ су у току опсежне припреме и за њену достојну туристичку промоцију. Готово истовремено, уз помоћ државе, већа него икада, почеће градња савременог визиторског центра за прихват туриста и светских истраживача, а затим удешавање приступног пута од раскрснице у селу Звездан до палате.Обнавља се и уговор о заједничким истраживањима са немачким стручњацима који су овде још пре четири године стигли из Франкфурта на Мајни. Стигло је и више од милион евра из Националног инвестиционог плана, у Министарству културе основан је Одбор за Ромулијану...

Директор Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић каже да је заокрет у односу државе према Ромулијани, једином нашем археолошком налазишту под заштитом Унеска, врло уочљив и охрабрујући. Већ су се, вели, стекли сви услови да гамзиградска Ромулијана, уз праву помоћ државе, у општем интересу, буде представљена свету као најочуванији драгуљ римске дворске архитектуре. Баш онако како је то желео њен најпознатији и најуспешнији истраживач – академик Драгослав Срејовић. И, онако како су сањале бројне екипе свих наших познатих археолога и конзерватора, почев од 1953. године, када су овде и званично отворена прва систематска истраживања.

Путем римских царева

У сусрет правој светској промоцији Галеријеве палате, још крајем прошле године на Међународном сајму туризма у Берлину представљена је нова српска туристичка маршрута „Пут културе римских императора”, са Ромулијаном у њеном средишту. Убрзо је представљени мастер план ове маршруте, који је сачинио др Бојан Зечевић, професор Економског факултета у Београду. План назначава како да се ова маршрута, једна од најатрактивнији х у Европи, и оствари. Да радознали туристички номади истински уживају почев од Сирмијума, преко Сингидунума, Виминацијума и Ромулијане до Медијане и Јустинијане. Да на том путу виде и Трајанову таблу у Ђердапу и Трајанов мост код Кладова, и Шаркамен код Неготина и Равну код Књажевца.

– Већа државна брига за Ромулијану уочљива је већ од 2004. године, када је Влада Србије донела уредбу о репрезентативно м Просторном плану археолошког налазишта Ромулијана – Гамзиград, објашњава директор Зајечарског музеја. – То је охрабрило људе из Археолошког института и оне из Републичког завода за заштиту споменика културе, и нас у зајечарској општини. До тада није било праве координације, ни праве финансијске потпоре.

Створени су бољи услови, вели Димитријевић, да Ромулијана коначно представи свету Србију као земљу на чијем је тлу рођено 17 римских царева. А то је у свету туризма готово непознато, баш као што је великом броју људи, свима изузев најупућенијим научницима, апсолутно непознато да се са територије Србије, између 249. и 421. године, управљало тадашњим Римским царством. То ће писати у бројним туристичким проспектима, као што је записано у мастер плану, и то ће привлачити свет.

Директор Димитријевић подсећа да је Ромулијану прошле године посетило 32.000 туриста, двоструко више него пре шест година. Било је и више од хиљаду странаца. Заштита са печатом Унеска и све државне мере утицаће да посећеност осетније расте, баш као што је недавно, боравећи на Ромулијани, сличну процену изнео и Талет Рифаи, заменик генералног секретара Светске туристичке организације. Био је фасциниран магијом старе палате и њене околине.

Капије широм отворене

Гамзиградском палатом одушевљени су и немачки стручњаци из Археолошког института у Франкфурту. Досадашња детаљна геофизичка и геомагнетска проспекција терена око палате, уз примену најсавременије технике, указује немачким и нашим стручњацима да Ромулијана и околина вероватно скривају многе тајне. Екипа немачких стручњака тек ће сумирати досадашња истраживања, али је извесно да је изван зидина палате, испод земље, снимљено 12 објеката чија детаљна истраживања тек предстоје. Указале су се контуре великих грађевина које личе на велике житнице и верске објекте.

Овог пролећа немачка екипа стигла је у Гамзиград раније него обично. Као да слути нешто значајно. Већ 4. априла њихови сниматељи и археолози представиће овде јавности шта су новим методама открили испод земље. Наш Одбор за Ромулијану, у којем су наши најеминентнији стручњаци, одлучиће шта ће се даље истраживати и у чему ћемо с Немцима сарађивати наредних година.

Преговара се и са Италијанима о реконзервацији гамзиградских мозаика „Диониса”, „Венатора” и „Лавиринта”. Намера је да се примене нове методе конзервације помоћу прохромских мрежа, како би се тежина сада гломазних мозаика смањила само на четвртину. Има изгледа да се у овај посао укључе и стручњаци из Француске. Тако би се ови мозаици много лакше транспортовали до светских изложбених центара и тамо побуђивали већу пажњу светске јавности.

Градња визиторског центра треба да буде завршена до краја идуће године. Грађевина ће имати 1.300 квадратних метара простора и пружаће посетиоцима најудобнији смештај и све информације, као и сви такви центри у свету.

Ромулијана ће широм бити отворена према свету, стручном и туристичком. Баш као што су и сада њене капије отворене у току целе године, лети и зими. Општина Зајечар помогла је да се обезбеди довољно чувара и водича.

------------------------------------------------------------

Поред палате и Галеријева родна кућа?

Зајечар – Нова открића до којих су, током минулог месеца, геомагнетском проспекцијом дошли немачки и наши стручњаци упућују да је римски цар Галерије своју велелепну царску палату Ромулијану, на Гамзиграду, саградио непосредно поред дома у којем је рођен. Закључак се изводи на основу најновијих проналазака великог броја објеката, али и открића током протекле четири године, а директор Зајечарског музеја Бора Димитријевић рекао је новинарима да стручњаци процењују како би Галеријев родни дом новим археолошким ископавањима могао бити у насељу поред самог северног бедема палате. Било би то, каже Димитријевић, значајно откриће с обзиром на то да се до сада сматрало да је Галерије рођен у неком од околних села.
odgoovorite sa citatom
Odgovor


Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.


Slične teme
TEMA Autor Forum odgovora zadnji prilog
Kradljivci srpskog blaga Stef74 Zanimljivosti 29 02.02.2010 11:24
Detektori i zakon o njima u Srbiji Bili Zanimljivosti 3 25.01.2007 22:57
Kopaci zlata u Srbiji.. rammstein Priče...legende...itd 9 20.04.2005 10:53


brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2024 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!