Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti > Praistorija
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Praistorija Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Odgovor
 
Teme - opcije
  #11  
Staro 16.10.2005, 23:35
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Citat:
citat od Oto
А јеси ме усречио са чирилицом , ти не знаш да је ово већ антикно знаковлје у овим крајевима.
Ups..........E sada imamo problem........Veruj mi da nisam ni obratio paznju da je tekst napisan cirilicom......uffff ffffffff neznam ni ja sam sta da radim.Pokusacu ako mogu da nesto popravim,ili da se konsultujem sa vumijem........:36_1 _12[1
odgoovorite sa citatom
  #12  
Staro 17.10.2005, 00:28
Oto
Gost
 
prilozi: n/a
Citat:
citat od rammstein
Ups..........E sada imamo problem........Veruj mi da nisam ni obratio paznju da je tekst napisan cirilicom......uffff ffffffff neznam ni ja sam sta da radim.Pokusacu ako mogu da nesto popravim,ili da se konsultujem sa vumijem........:36_1 _12[1
Ma nije problem vjerovatno?? jedino što je po "difoltu" forum na western-ISO 8859-1 i mislim da vecina vidi normalno. ja sam se zeznuo jer odgovorio slućajno na cirilic Win-1250 ali sam to ispravio.
odgoovorite sa citatom
  #13  
Staro 27.10.2005, 01:00
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Paleolit - starije kameno doba ...................
U ovom poglavlju nalaze se samo neke fotografije ostataka materijalne kulture ljudi iz paleolita. Oni su živeli na teritorijama koje će Srbi naseliti i stvoriti svoje države i kulturu.

Prvi ljudi na ovim prostorima pojavili su se oko 40.000. godine pre n.e. Njihova prva staništa bile su pećine. Arheološka istraživanja, naročito pećine pod Jerininim brdom na ograncima Crnog vrha u selu Gradac i Risovače na Venčacu omogućavaju da se izgradi osnovna predstava o životu tih ljudi. Oni su živeli u zajednicama od petnaestak ljudi, od jedne do tri biološke porodice. Živeli su od lova i prikupljanja plodova. Oruđa su pravili od kremena, a neke alatke od kostiju. Takve iste predmete izrađivali su i stanovnici pećina od Slovačkog rudogorja do Banata pa se pretpostavlja da je u vremenu od 35.000. i do 25.000. godine pre n.e. centralno balkansko područje bilo povezano i kulturno i populaciono sa Banatom i Transilvanijom.

Velike klimatske promene, kao i izmenjena flora i fauna, bitno su uticale na život praistorijskih ljudi. Usled velikih zahlađenja oni su bili prisiljeni na seobe. Na to ih je podsticalo i iščezavanje životinja.

Sistematsko naučno ispitivanje 14 lokaliteta u Đerdapu pokazalo je da je na ovom području čovek neprekidno živeo od 11.000. do 5.000. godine pre n.e. Utvrđeno je da su na obalama Dunava u povoljnoj klimi nikla ljudska naselja - Lepenski Vir, Vlasac, Padina, Hajdučka Vodenica, Ikona, Kladovska Skela, i druga. Bolji uslovi života, pogodnosti za lov i ribolov, omogućili su priraštaj stanovništva, što je dovelo do izgradnje kuća i sela.

U ovim naseljima pronađena su kultna mesta, sakralni predmeti i prve skulpture: ribolike ljudske glave, ribe, jeleni.

Nosioci kulture Lepenskog Vira živeli su u dve do četiri biološke porodice. Živeli su od sakupljanja plodova i lova. Međutim, osnovano se pretpostavlja da su se oni upuštali i u uzgajanje biljaka i pripitomljavanje životinja, koje je bilo preduslov za razvoj zemljoradnje i stočarstva u mlađem kamenom dobu.

Lepenski vir, Narodni muzej Beograd

Lepenski vir, Narodni muzej Beograd

Lepenski vir, Narodni muzej Beograd

Lepenski vir, Narodni muzej Beograd

Lepenski vir, Narodni muzej Beograd

Promijenjeno od rammstein (27.10.2005 u 01:15 sati)
odgoovorite sa citatom
  #14  
Staro 27.10.2005, 01:10
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Citat:
citat od Oto
А јеси ме усречио са чирилицом , ти не знаш да је ово већ антикно знаковлје у овим крајевима.
Oto pa i bavimo se antikom zar ne......... Salim se........
Kao sto sam obecao,izvrsio sam promene u tekstu........
Pozdrav.........
odgoovorite sa citatom
  #15  
Staro 27.10.2005, 01:13
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Neolit - mlađe kameno doba
U ovom poglavlju nalazi se samo mali deo arheoloških nalaza, koji su pronađeni tokom iskopavanja mnogobrojnih neolitskih nalazišta. Oni pokazuju napredak u izradi predmeta od kamena, kosti i pečene zemlje. Oblici posuđa, napravljeni za praktičnu upotrebu ili za kultne (religiozne) svrhe, kao i ljudska i životinjska plastika, odražavaju i svakodnevni i duhovni život ovih ljudi.

Osnovno privređivanje bilo je zemljoradnja i stočarstvo, što je nov kvalitet u odnosu na raniji način života nomada i lovaca. Rani neolit u Srbiji ponajviše poznajemo zahvaljujući iskopavanjima u Starčevu (starčevačka kultura). Bliže antroploško određenje nosilaca ove kulture nauka još nije objasnila.

Ljudi ranog neolita pravili su kuće kvadratno-trapezoidnih osnova od drvene armature, oblepljene blatom i plevom. Kuće su verovatno bile grupisane unutar porodica. Pronađeni hambari (ukopani u zemlju) sa ugljenisanim ječmom i pšenicom ukazuju da se radi o ratarima, a kosti domaćih životinja o stočarstvu. Ostaci divljih životinja pronađeni u kućama ili pored njih ukazuju da su se ljudi ranog neolita bavili i lovom. Veliki broj šila, spatula, harpuna i udica ukazuje na bavljenje ribolovom, tim pre što su se naselja nalazila pored reka.

Nosioci starčevačke kulture, sudeći prema ostacima njihove materijalne kulture, živeli su na jugu do Makedonije, a ima dokaza njihovog života i u Bosni.

Grnčarija je uglavnom bila bombastog oblika. Sudovi, pehari i zdele su ukrašavani barbotiniranjem, štipanjem, prevlačenjem prstiju po svežoj prevlaci. Pronađeno je mno ljudske i životinjske plastike. Životinjske figure su realistički napravljene, a ljudske statuete imaju izrazite oblike ženskog tela što odražava verovanje u kult plodnosti.

Nosioci kulture srednjeg neolita nastali su mešanjem starosedelaca i ljudskih zajednica poznatih po nalazištu Vinča (vinčanska kultura). Njihove nastambe pravljene su po starom principu i od istog materijala. Vinčanske kuće bile su masivnije, sastojale su se od dva odeljenja sa ognjištima. U kućama se izrađivala grnčarija i alatke od kamena. Ljudi su poznavali pletenje asura od trske i like, a nalazi delova tkačkog stana ukazuju da su znali i za preradu vune.

Veliki broj pronađenih ostataka materijalne kulture svedoči o majstorstvu u grnčariji. Sudovi su zaobljeni; bilo ih je bikonusnih profilacija, a osobita spretnost vidljiva je pri izradi zdela i pečenju. Ljudska plastika je dobila nove oblike; pojavljuju se strogo stilizovane statuete sa durim vratovima i licima koja podsećaju na maske.

Vinčanci poznatog neolita živeli su u porodicama, posedovali su stoku (goveda, ovce, svinje) koje su držali u dvorištima. Kuće su im bile poređane po redovima, sa "ulicama" što upućuje na zaključak da su sela bila sa "urbanističkim" rešenjima.

Njihova grnčarija je raskošnija i ukrašenija. Preovladavaju zdele bikonusnog i konusnog oblika. Ornamentika je urezana i česta je primena crvene boje. Ljudska plastika i dalje se bavi ženom, trudnicom i majkom sa detetom, ali ima i figurina i sa naglašenim muškim atributima.



Životinjska figura. Grivac, Narodni muzej Kragujevac


Sedeća statueta. Predionica. Muzej Kosova Priština


Ornitomorfni sud. Grivac, Narodni muzej Kragujevac


Pehar. Drenovac kod Paraćina, NMB


Statueta. Ripanj kod Beograda, NMB


Antropomorfna vaza, NMB


Zoomorfna vaza. Vinča. Arheološka zbirka Univerziteta u Beogradu


Statueta. Mostonga I, Deronje
Sud. Grad, Starčevo, MB
"Venera". Grad, Starčevo, Narodni muzej Zrenjanin



Kurotrofna figura. Slatina, Drenovac. Zavičajni muzej Svetozarevo


"Moravka" Slatina, Drenovac. Zavičajni muzej Svetozarevo


Statueta. Slatina, Drenovac NMB


Statueta. Medvednjak, Narodni muzej Smederevska Palanka


Glava statuete. Potporanj, Kremnjak, Narodni muzej Vršac


Zoomorfni sud. Potporanj, Kremnjak, Narodni muzej Vršac


Poklopac, Potporanj, Kremnjak, Narodni muzej Vršac


Pehar, Tečić, NMB


Sud. Ledina, Žarkovo, Muzej grada Beograd






Promijenjeno od rammstein (28.10.2005 u 01:20 sati)
odgoovorite sa citatom
  #16  
Staro 28.10.2005, 00:25
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a


Bronzano doba



Bronzano doba ljudske istorije u nauci se smešta u vreme od 2000. do 1000. godine pre nove ere. Ovo ime dobilo je po tome što je za razliku od ranijih perioda preovladala upotreba metala za proizvodnju oruđa, oružja i nakita. Na Balkanskom poluostrvu bronzano doba se vezuje i za indoevropeizaciju domorodačkog stanovništva i stvaranje etničkih grupa koje će dati starobalkanska plemena: Tračane, Ilire, a severno od Save i Dunava, Dačane i Gete. Pod indoevropeizacijom se podrazumeva prodor ljudi iz srednje Azije u Evropu.

Arheološka nalazišta bronzanog doba (osobito Bubanj kod Niša) pokazuju da su se ti ljudi bavili intenzivnim stočarstvom. Karakteristični su njihovi sudovi sa dve drške i siromašnom ornametikom. Tehnika izrade upućuje na stare tradicije. Nalazište Gloždar kod Paraćina je najvažnije za tzv. paraćinsku grupu. Poznato je isključivo iz grobalja - nekropola. Pokojnici su spaljivani, a spaljeni ostaci stavljani su u urne sa nizom drugih predmeta, najčešće sa nakitom.

Vatinska grupa (po nalazištu Vatin kod Vršca) bliska je dubovačko-žutobrdskoj (nalazište Dubovac kod Kovina i Žuto Brdo u selu Vinci kod Golupca) grupi i ove dve grupe predstavljaju kulturu srednjeg bronzanog doba. Grnčarija ovog porekla ima nesumnjivu estetsku vrednost, a osobito sudovi u obliku životinjskih figura.

Votivna kolica iz Dupljaje su značajan kultni predmet. Na kolicima koja vuku barske ptice prikazana je stojeća ljudska figura. Radi se o muškoj figuri obučenoj u ženske haljine. U nauci se ova kolica povezuju sa mitom o delfijskom Apolonu, koji boravi šest meseci u zemlji Hiperborejaca, a šest u Delfima.


Votivna kolica. Dupljaja, lok. Grad, Bela Crkva, NMB


Antropomorfna statueta "Vršački idol", Vršac, lok. Ludoš, Narodni muzej Vršac


Votivna kolica, Dupljaja, lok. Grad, Bela Crkva, Narodni muzej Vršac


Ornitomorfni sud. Vatin, lok. Bele vode, narodni muzej Vršac


Votivna grivna. Drmno kod Požarevca, NMB


Zoomorfni sud. Vatin, Narodni muzej Vršac


Antropomorfna statueta. Korbovo, lok. Glamija. Kladovo, NMB


Naušnice (zlato). Trućevac, Svetozarevo, NMB


Mač, Joševa, Šabac, NMB




Sekira - kelt. Brestovik kod Beograda, NMB




Promijenjeno od rammstein (28.10.2005 u 00:39 sati)
odgoovorite sa citatom
  #17  
Staro 28.10.2005, 00:43
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Gvozdeno doba
Gvozdeno doba obuhvata period od hiljadu godina - od 1000. godine pre n. e. do 1. veka nove ere. Ono je u nauci i dobilo ime po tome što u ovom periodu gvožđe ulazi u stalnu upotrebu za izradu oružja, alata i drugih predmeta. Njegova karakteristika jeste i u pojačanim kretanjima stanovništva. To je vreme "ljudi s mačevima" i doba čestih sukoba, uništavanja, ali i uobličavanja plemena. Gvozdeno doba je poslednji period praistorije, no zahvaljujući grčkim i rimskim piscima mi znamo i imena pojedinih plemena na Balkanskom poluostrvu. Masovna primena gvožđa nije prouzrokovala veće potrese u kulturnom razvoju ljudi na našem tlu. Promene su nastupile sa prodorom plemena sa Kavkaza i južne Rusije. Taj prodor u nauci se vezuje za ime Trako-Kimeraca (800-700. godine pre n. e.), a kasnije za Skite (600-500. godine pre n. e.). Stapanjem starosedelaca sa došljacima u dužem vremenskom periodu došlo je do stvaranja plemena.

Naselja ovih ljudi obično su građena na uzvišenjima pogodnim za utvrđenja i odbranu. Ta mesta u narodu se i danas nazivaju gradine. Sahranjivanje je bilo u rodovskim tumulima sa mnoštvom oružja, nakita i keramike. Zahvaljujući ispitivanju tumula može se zaključiti da je unutar plemena došlo do raslojavanja i, verovatno, postojanja plemenskih vođa. Pojedini tumuli ne izdvajaju se samo po mestu i veličini, nego i po predmetima u njima. Oni su bili puni domaćeg, ali i uvezenog oružja, a takođe i ostalih predmeta od zlata i srebra. Jedno od naših najznačajnijih nalazišta iz ovog doba jeste velika nekropola sa više hiljada tumula na Glasincu (centralna Bosna). Ova glasinačka grupa bila je razvijena i u Hercegovini, Metohiji i severnoj Albaniji.

Nalazi iz tumula svedoče i o razvijenoj trgovini sa Grcima. Putevi su vodili preko Makedonije, a posle grčke kolonizacije i sa istočne jadranske obale. Ovom kolonizacijom počinje i opšti helenistički uticaj na starobalkanska plemena koji je zaustavljen dolaskom Kelta početkom 3. veka pre n. e.

Etnička pripadnost kulturnih grupa na Balkanskom poluostrvu može se utvrditi na osnovu ostataka njihove materijalne kulture i podataka grčkih i rimskih pisaca. U zapadnim delovima Balkana živeli su Iliri i njima se može pripisati glasinačka kultura, a zapadno od reka Iskera i Strume bili su Tračani. Između njih su bili Tribali i Dardanci koje antički pisci poistovećuju sa Tračanima i Ilirima.

Fibule, ukrasne, a i funkcionalne igle bile su mnogo u upotrebi u gvozdeno doba. Najstarije su imale lučni oblik sa dve petlje i sa nogom u obliku trougla, trapeza "beotskog štita" ili kruga. I kasnije se takođe pojavljuju lučni oblici sa zvezdastim ukrasima, stilizovanim zmijskim glavama i dr.
Pojas (zlato). Novi Pazar, NMB
Sud. Ruište kod Ražnja, NMB

Pojas (srebro). Pomoravlje, okolina Smedereva, NMB

Grivna (zlato). Mramorac, NMB

Simpulum-posuda s dugačkom drškom. Mala Vrbica kod Kladova. Keltski grob, NMB

Naočarasta fibula. Žirovnica, NMB

Pojas (srebro). Ušće Velike Morave, Narodni muzej Požarevac

Nož. Mala Vrbica kod Kladova. Keltski grob, NMB

Fibula (srebro). Nepoznato nalazište, NMB



Fibula (srebro) Čurug, NMB



Šlem (bronza). Pećka banja, tumul, Muzej Kosova Priština



Grivna (srebro) Ostava. Čurug, NMB



Igle (srebro). Grob Kruševica. Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo

Vrh koplja. Mala Vrbica kod Kladova, Keltski grob, NMB









Fibula (bronza). Ostava. Čurug, NMB




Prsten (srebro). Ostava, Čurug, NMB






Patera iz Tekije (srebro), NMB






Grivna (srebro). Pećka banja, tumul, Muzej Kosova Priština



Promijenjeno od rammstein (28.10.2005 u 01:17 sati)
odgoovorite sa citatom
  #18  
Staro 31.10.2005, 00:00
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Replika zdjele S-profilacije


• Gips
• Kasni neolitik, brezovljanski tip sopotske kulture, 4900 - 4700/600
g. pr. Krista
• Visina zdjele 11 cm, promjer ruba usta 11 cm
Zdjela je ukrašena oslikavanjem crvenom bojom. Riječ je o paralelnim horizontalnim crvenim linijama koje tvore traku ispod oboda i na prijelomu. Iz horizontalne bordure izlase snopovi vertikalnih linija.

Duboka zdjela s blagim bikonično oblikovanim prijelomom, mrljasto pečena, rekonstruirana, Brezovljani


• Pečena glina
• Kasni neolitik, brezovljanski tip sopotske kulture, 4 900-4 700/600 g. pr. Krista
• Visina 11,4 cm, promjer ruba usta 16,5 cm
• Mrljasto pečena keramika glavno je obilježje brezovljanskog tipa sopotske kulture.

Mala bikonična bočica, Beketinec


• Pečena glina
• Srednji eneolitik, lasinjska kultura, oko 3 500 g. pr. Krista
• Visina 6 cm, najveća širina 5 cm
• Bikonične su bočice jedno od glavnih obilježja beketinečkog tipa lasinjske kulture.

Ulomak kalupa za lijevanje brončanih igala, Kalnik - Igrišće


• Kamen pješčenjak
• Kasnobrončano doba, kultura polja sa žarama, 12. st. pr. Krista
• 9,5 x 8 x 4,5 cm
Bikonična jantarna perla tipa Tirins,
Križevci - Ciglana


• Jantar
• Kasnobrončano doba, 11. st. pr. Krista
• Visina 3 cm, najveća širina 2,2 cm
• Jantarna perla svojim baltičkim podrijetlom svjedoči o ustaljenim trgovačkim putovima toga doba koji su prolazili područjem na kojemu je pronađena.

Prijenosno ognjište, djelomično rekonstruirano, Križevci - Ciglana


• Pečena glina
• Kasnobrončano doba, kultura polja sa žarama, 11. st. pr. Krista
• 36 x 35 cm
• Izdvojeno je kao vrlo rijedak nalaz.

Promijenjeno od rammstein (03.01.2007 u 02:30 sati)
odgoovorite sa citatom
  #19  
Staro 03.01.2007, 02:33
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Jos malo zanimljivosti u vezi praistorije
prikačena dokumenta
Tip dokumenta: zip 01_Praistorija.zip (664,6 KB, 16x prikazano)
odgoovorite sa citatom
  #20  
Staro 04.01.2007, 01:05
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Catal Hujuku


Centralna Anadolija proteklih nekoliko decenija bila je fokus istraživanja mnogih britanskih arheologa. Britanski arheološki institut u Ankari (BIAA) je osnovan 1948. godine da pomaže, promoviše i publikuje rezultate istraživanja u Turskoj. Tokom pedesetih godina 20. veka, bilo je malo nalaza koji bi ukazali na eventualni razvitak neolita van Plodnog Polumeseca. Preduzimana su detaljna pretraživanja širokog prostora tzv. Anatolijskog platoa od početka pedesetih godina na ovamo i Džejms Melart (James Mellaart) otkriva Čatal Hujuk (u turskom originalu: Çatal Hüyük) krajem pedesetih godina prošlog veka. Nekoliko godina kasnije, započeo je iskopavanja kojima nadalje rukovodi uz pomoć svoje žene Arlet (Arlette). Nakon četiri kampanje (1961-1965) i objavljivanja spektakularnih rezultata, lokalitet je vrlo brzo postao poznat širom sveta, najviše zbog svog monumentalnog zidnog slikarstvai reljefa. Pored reprezentativnih kremenih bodeža sa drškama od kosti, keramičkih figurina, obsidijanskih ogledala i glinenih kugli, ono što izdvaja ovaj lokalitet jeste specifična organizacija naselja. Naime, sva komunikacija stanovnika Čatal Hujuka se najverovatnije odvijala preko krovova kuća, jer ulica u pravom smislu te reči - nije bilo. Kuće ravnih krovova su bile naslonjene jedna na drugu, što je dozvoljavalo kretanje po "ploči". Vrata između prostorija unutar kuća takođe nije bilo, već takozvanih "rupa kroz koje se puzi" (eng. crawl hole), a u samu kuću se ulazilo (zapravo - silazilo) niz merdevine kroz otvor na krovu. Nekropola nije bilo, a stanovnici su mrtve sahranjivali ispod podova zgrada. Sa ovakvim nalazima Čatal Hujuk je najavio ogromne potencijale za dalji rad i od strane stručnjaka širom sveta postao je sinonim za - "prvi grad"!


Melart je svojim rekognosciranjima i iskopavanjima otvorio vrata mnogim drugim arheolozima koji će uskoro u velikom broju doći u Anadoliju, ali je 1965. godine sebi zatvorio sva. Šta se zapravo dogodilo? Sticajem vrlo nesrećnih okolnosti, on je optužen za trgovinu antikvitetima na crnom tržištu i praktično proteran iz Turske, lokalne vlasti mu nikada više nisu dozvolile da nastavi istraživanja... Mnogo je priča bilo u vezi sa mogućim razlozima Melartovog prestanka rada na tako značajnom projektu, ali nijedna nije do kraja razjašnjena i potvrđena. Na kraju, pošto je skrenuo pažnju svetske javnosti na Čatal Hujuk i Anadoliju, Melart je nastavio da predaje na Londonskom univerzitetu. Na sve ono o čemu je pisao o neolitskoj Anadoliji bačena je sumnja spekulacijama "da je izmišljao priče i kreirao činjenice". Bile su ovo teške godine za Džejmsa Melarta, no nakon dosta vremena, danas izgleda da je većina njegovih saznanja ipak bila istinita. Zbog svog stava i stila iskopavanja on je često nailazio na osude i neodobravanja, ali i zavist kod drugih naučnika. Pored optužbi da je bio lovac na slavu i zainteresovan samo za ekskluzivne nalaze, ipak, opšte je mišljenje da je Melart bio i ostao - veliki arheolog. Minimalnim sredstvima je u samo četiri kratke kampanje otkrio više od 200 zgrada, na trinaest nivoa! Takva ekstenzivna metoda je omogućila da se sagleda i plan naselja u krupnom planu.


Godine 1993. počela su nova iskopavanja na znamenitom lokalitetu, ovoga puta pod vođstvom Jana Hodera (Ian Hodder). Projekat koji će zasigurno trajati narednih dvadesetak godina, okupio je stručnjake sa svih strana sveta. Nakon nekoliko godina površinskog ispitivanja i sondiranja započelo se sa detaljnim istraživanjima pojedinih kuća, u različitim delovima naselja. Akcenat je stavljen na mikroanalize i određene kontekste koji bi mogli pružiti detaljnije informacije o svakodnevnom životu, rutini stanovništva neolitskog Čatal Hujuka. 1995. godine tim iz Kembridža počeo je tamo gde je Džimi Melart stao i otvorena je površina direktno ispod Melartovih rovova, kao i kuće čiji su samo zidovi bili otkriveni 60-ih. Godine 1997. priključio se i tim iz Berklija (UC Barkeley), koga vode R. Tringam (Ruth Tringham) i Mirjana Stevanović. Grčka ekipa na čelu sa Kostasom Kocakisom na terenu je od 1998, a poljski tim sa Univerziteta u Poznanju prvu kampanju započinje 2001.


Iskopavanja od kraja 90-ih godina su intenzivna, ali prostorno vrlo svedena. Jasan cilj je bio da postave svu umetnost i simbolizam Čatal Hujuka u okvire prirodne sredine i ekonomski i društveni kontekst. Ova svojevrsna kontekstualizacija umetnosti zahteva ozbiljnu analizu arhitektonskih detalja, načine izrade podova, zidova; dalje, analizu svih aktivnosti koje su se odvijale u naselju, kao i šira pitanja društvenog konteksta na celom geografskom prostoru i modelovanje moguće prirodne okoline.


Posle duge sezone 1999. godine, u kojoj su radovi trajali čitavih šest meseci, bilo je dovoljno materijala i informacija da se sledeće dve godine radi samo na obradi i objavljivanju tri velike publikacije. Poslednja u ovom nizu bi trebalo da iz štampe izađe ove godine. Uz iscrpne izveštaje paleobotaničara, arheozoologa, geologa, pedologa i ilustratora obavlja se detaljna rekonstrukcija okolnog terena. Otvorila se zaista mogućnost da se ovaj značajni lokalitet postavi i da "zaživi" u vremenu i prostoru. S tim u vezi odvijaju se i socioantropološka ispitivanja na savremenoj populaciji ovog dela Anadolije. Kučukoj (na turskom ovaj naziv znači malo selo), najbliže selo koje teren snabdeva radnicima, pravi je etnografski izvor i lokalne vlasti već razmišljaju da promene ime svog naselja u - Čatal Hujuk. Zapanjujuća je tradicija izgradnje svih objekata, koja prati neolitski Čatal Hujuk. Naselje ima najmanje dvanaest slojeva kuća koje su građene jedna iznad druge, gde su zidovi starije zgrade korišćeni kao temelji nove. Organizacija enterijera je skoro jednoobrazna kroz sve slojeve: ulazni otvor je na jugoistočnom uglu krova, a unutrašnji prostor je po pravilu podeljen na čistu i prljavu zonu. Peć i "kuhinja" se nalaze na južnoj strani, a platforme za spavanje i sedenje uz zidove. Omiljena interpretacija ovakvog pamćenja, bezmalo transcedentne memorije je snažan kult predaka, a u prilog toj teoriji idu i grobovi koji se nalaze ispod platformi, kao da su živi spavali nad grobovima svojih predaka.


Čatal Hujuk danas predstavlja i poprište bizarnosti modernog sveta. Npr. simbolizam i spečifična figuralna umetnost kojom je lokalitet toliko bogat, a i pisanja samog Melarta, na Čatal Hujuk su privukli i grupu ljudi koji sebe nazivaju pripadnicima kulta Boginje Majke. Većinom žene, koje odgovarajućim stasom zaista zaslužuju počasno članstvo, svake godine posećuju nalazište i na razne načine pomažu projekat. Ove istraživačke godine, najreprezentativniji nalaz čitave kampanje bila je figurina sa zrnom pšenice u leđima, koja podseća na čuvenu Boginju sa leopardima, što je naišlo na veliko oduševljenje kod posvećenica. Ali, ovaj nalaz je, svi veruju, nagovestio i epohalne nalaze u 2003. godini. Iako je prethodnih godina pronađena velika količina materijala, nije bilo otkrića koja bi uzbudila javnost, poput onih iz Melartovog vremena. Sigurno će još neko vreme biti nedoumice u vezi sa prirodom njegovih otkrića i da li je možda on samo naišao na bogati "kvart" naselja sa elaborisanim zgradama i svetilištima. Svejedno, ogromna prednost Čatal Hujuka u 21. veku je u
napretku nauke i metodologije arheoloških istraživanja, ali i u specifičnoj organizaciji nalazišta. Jer, dok iskopavanja traju, na samom terenu se vrše ispitivanja i analize u nekoliko laboratorija smeštenim u okviru samog kampusa. Na taj način omogućen je stalan protok informacija u oba smera i međusobno dopunjavanje, pa i korekcije - usavršavanje čitavog sistema nikad ne prestaje. Direktor projekta dr Ian Hoder je krenuo u najmanje dvadeset godina dug poduhvat i, kao i njegovog prethodnika, prate ga priče "da se često igra nauke". Međutim, Čatal Hujuk danas definitivno postaje lokalitet broj jedan u svetu i model uspešnog arheološkog marketinga, a zaista sve što se iskopa i pronađe može da se vidi u publikacijama ili na internetu.

Ime Čatal Hujuka je proslavilo neolitsko nalazište (East Mound) tipa tzv. tel, međutim, sam naziv Čatal Hujuk na turskom znači "brdo u obliku viljuške" - zbog dva uzvišenja, dva naselja. Ovo drugo naselje pripada periodu bakarnog doba (eneolitu) i, iako ga je Melart konstatovao, nikad se njime nije ozbiljnije bavio. U poslednje tri godine i na tom mestu (West Mound) vrše se istraživanja, a preko cele površine oba uzvišenja nailazi se na ostatke iz perioda Vizantije, koji često zalaze duboko u starije slojeve. Kako je do današnjeg dana istraženo tek 4-5% celog lokaliteta, sa nestrpljenjem se očekuje najnovija kampanja 2003. godine, koja bi trebalo da obuhvati nekoliko do sada iskopavanih zona. Ovakva strategija, pretpostavlja se, trebalo bi da otkrije nove slike, reljefe i epohalne nalaze, koji će obezbediti Čatal Hujuku arheološku budućnost, veće i bogatije sponzore i više novca. Ono što savremena nauka očekuje od "prvog grada" jeste da on pruži odgovor na uvek aktuelna pitanja pripitomljavanja životinja i žitarica, neolitskih sistema vrednosti i svega onog što neolitsku populaciju čini posebnom, ali što bi moglo i da označi prelaz ka novom, sedelačkom načinu života. Ono što očekuju vođe iskopavanja u sledećim godinama su spektakularni nalazi i slava koja sa njima dolazi.


Prema najnovijim apsolutnim datumima, život na neolitskom Čatal Hujuku počinje oko 7400. godine pre naše ere i traje oko 900 godina!
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!