Vumi's Antika  

Nazad   Vumi's Antika > O S T A L O > Zanimljivosti > Praistorija
Portal Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Praistorija Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Tema je zatvorena
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 03.02.2006, 23:10
rammstein
Gost
 
prilozi: n/a
Desifrovanje lineara B

Nastanak i razvoj

U vreme postojanja minojske kulture na Kritu - od 3. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma. To pismo, koje se u literaturi različito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo, može se uslovno podeliti na tri faze. One nisu, iako na prvi pogled tako izgleda, faze direktnog razvoja. No, razrešenje ovoga pitanja je i ključ njihovog dešifrovanja.

Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo, koje je sačuvano na minojskim pečatima, glinenim lampama i čuvenom disku iz Festosa (slika 1). Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati, kao što su glava, ruka, zvezda, strela... Naziv hijeroglifi je potekao od čuvenih egipatskih hijeroglifa, iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze, niti se na bilo koji drugi način mogu povezati. Pretpostavlja se da je korišćeno od 2200. do oko 1650. godine.


Slika 1 - Disk iz Festosa - najstarije svedočanstvo drevnog minojskog pisma.

Druga faza je ono što naučnici nazivaju Linearom A. Znakovi koji su ranije korišćeni sada su svedeni na konture koje su teško prepoznatljive, tako da možemo govoriti o njima kao o ideogramima. Beleže se na keramici, kamenu, metalnim predmetima... Pronalaženi su samo na teritoriji ostrva Krita, a najpoznatiji su zapisi nađeni na 150 pločica na lokalitetu Hagija Trijada. Ova verzija pisma je korišćena u periodu od 1750. do oko 1450. godine (slika 2).


Slika 2 - Glinena pločica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A.

Treća faza, nama i najzanimljivija, je Linear B pismo. Ono se koristi od oko 1400. do 1200. godine. Nađeno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu, ali i na grčkom kopnu (u Knososu oko 3000 tablica, u Pilosu oko 1500, Mikeni, Tebi...) i jedino je dešifrovano (slika 3). Opet uslovno možemo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A, ali postoji samo nekoliko istih znakova, merni sistemi su različiti, a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja između redova, kao ni razvijen numerički sistem.


Slika 3 - Tri pločice sa zapisima Lineara B.

Koji je jezik u pitanju?

Pošto govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre grčkih poznatih dijalekata, moguće su dve pretpostavke: da je to pismo koje je beležilo neki jezik koji je postojao pre grčkog na toj teritoriji, najverovatnije neindoevropski (kao što je etrurski), ili da je u pitanju, uslovno rečeno - pragrčki, odnosno neka varijanta grčkog jezika iz koga će se kasnije razviti klasični grčki jezik, kakvog ga mi danas poznajemo.

Kiparsko pismo


Slika 4 - Kiparsko pismo.

Ovo pismo je korišćeno u periodu od 6. do 2. veka pre nove ere za beleženje grčkog jezika (slika 4). Postoje izvesne sličnosti između ovog pisma i Lineara B (slika 5), ali jasna veza je samo između 7 znakova, dok je veza između ostalih znakova još uvek u sferi pretpostavki.


Slika 5 - Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B.

Ipak su svi naučnici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (pošto je ono već bilo dešifrovano). Na toj liniji razmišljanja došlo se do zaključka da Linearom B sasvim sigurno nije beležen grčki jezik. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u grčkom jeziku frekventan na kraju reči i, pošto ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili, logično su zaključili da to nije grčki jezik.

Tip pisma

Jezik se može beležiti na različite načine. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonološki sistemi), dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonološki sistemi) nastali tek kasnije. Razlika imeđu njih je jasna: nefonološki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili većoj meri apstraktni, i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Fonoloških sistemi su u tesnoj vezi sa akustičkom realizacijom govora: znakovi beleže ili slogove ili glasove jednog jezika.

Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo, koje sadrži oko 50 000 karaktera, dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!)

Silabičko (ili slogovno) pismo se danas sreće u japanskoj kani. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kreće od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera, koji beleže akustičku vrednost sloga.

Fonetsko pismo, nama najbliže, jer se i sami služimo takvim, ima do 35 karaktera koji beleže glasove.

Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90, najpre možemo pretpostaviti da je u pitanju silabičko pismo. Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i dužine su od 2 do 8 znakova, što opet upućuje na to da pred sobom imamo silabičko pismo.

Brojevi

Na osnovu građe nije bilo teško zaključiti da su brojevi bili beleženi u dekadnom sistemu. Organizacija je slična rimskim brojevima, ali sistem nije bio poziciono uređen (ako su hteli da predstave broj 9, ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). Postoje znakovi za jedinice, destice, hiljade i desetine hiljada (slika 6).


Slika 6 - Predstavljanje brojeva u Linearu B.

Ideogrami

Kao što je već rečeno, ideogramske predstave nemaju previše veze sa akustičkom realizacijom reči, tako da je njihovo značenje mnogo lakše odgonetnuti. Međutim, ne baš svih. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bića ili stvari koje predstavljaju izgubila, tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. Ipak, materijal je omogućio neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se često nalazila još tri ideograma, tako da možemo pretpostaviti da su obeležavali neku vrstu stoke. Često je bio upotrebljavan ideogram za muškarca ili ženu, a uz ženu je obeležavan i broj njene dece (posebno dečaka i devojčica - slika 7).


Slika 7 - Kompletan zapis nekoliko znakova - ideogrami žena i dece.

O Majklu Ventrisu

Pre nego što se Majkl Ventris (slika 8) počeo zanimati za ovaj problem, istraživači su pokušavali na razne načine da priđu materijalu koji su imali, ali svi njihovi pokušaji su se završavali bez uspeha. Manje ili više ozbiljno, posmatrajući sa lingvističke strane, bilo je je i razmišljanja o samom sistemu jezika, da li je flektivni ili nije, da li razlikuje rodove ili množinu i pokušaj da se prepozna nešto što bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. Uglavnom, nije se mnogo odmaklo.

Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940), a konačno je dešifrovao Linear B 1952. godine. Kako je sam Ventris bio arhitekta, dakle ni arheolog, ni lingvista, jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija, sposobnost i upornost. Ipak, u njegovom radu, istina, kada je već bio došao do rešenja, neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor grčkog jezika na Oksfordu, Džon Čedvik. Sve zaključke koji su u ovom tekstu navedeni, dao je Majkl Ventris.



Slika 8 - Majkl Ventris.




Kako je Linear B dešifrovan?

Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio ključ razrešenja pisma, kao što je to svojevremeno bio slučaj sa Kamenom iz Rozete (uz pomoć koga je Šampolion dešifrovao staroegipatske hijeroglife). Nije se znalo koji je jezik u osnovi. Dakle, moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst.

Šta je Ventris uradio?

1. uzeo je u obzir opšti sadržaj natpisa - to su, uglavnom, bile liste, inventari, katalozi...

2. tražio je tzv. paterne, tako što je svaki znak obeležio brojem, zatim je slične znakove grupisao i pokušao da nađe varijacije natpisa ili, čak, jednog znaka

3. analizirao je distribuciju znakova - učestalost pojavljivanja uopšte i pojavljivanja na određenim mestima

Prvo zapaženje koje je dalo rezultate je to da se znakovi, koje je Ventris obeležio brojevima 8, 38 i 61, najčešće pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na početku reči). Pored toga, oni se mogu naći u bilo kojoj poziciji u reči, dakle, imaju slobodnu distribuciju.


Slika 9 - Očigledni ideogrami u Linearu B.

To znači da su ovim znakovima bili obeležavani čisti vokali. Zašto? Ako imamo na umu da su znakovima bili beleženi slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal), ako reč počinje vokalom, onda mora postojati znak da obeleži taj vokal. (npr: A-na, o-pa-nak, u-sa-di-ti.) Sam Ventris je bio sumnjičav kada je u pitanju znak 61, zato što se on često nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju reči), pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za čisti vokal.

Znak 78 se često nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili, verovatnije - veznik, ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10).


Slika 10 - Ilustracija analitičkog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji.

Zatim, razmatrao je reči koje se razlikuju samo u ponekom znaku. Ukoliko su te reči bile dovoljno dugačke onda je mogao govoriti o tome da su određeni znakovi u vezi (slika 11). Odnosno, da sadrže ili isti vokal, ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du), te da su se tako mogli omaškom zameniti. Tako je formirao nekoliko parova.


Slika 11 - Parovi veza između grupa znakova u Linearu B, kako ih je odredio Ventris.

Najviše varijacija Ventris je nalazio na kraju reči, što je dokazivalo postojanje sufikasa, odnosno, dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). Kako su u pitanju imenice, to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima.


Slika 12 - Fleksije u Linearu B.

Pronalazio je iste reči koje su bile upotrebljene uz znak za ženu ili muškarca i imale različite nastavke. Dakle, bilo je jasno da jezik, koji je beležen, razlikuje rodove. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji označavaju rod (slika 13), imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao.


Slika 13 - Razlikovanje rodova u Linearu B.

Nastavljajući istraživanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14), koja je pokazivala veze do kojih je došao. U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u građi koju je imao. Ona je pokazivala veze među znakovima po tome da li sadrže isti vokal ili isti konsonant.


Slika 14 - Ventrisova tabela veze između znakova Lineara B prema učestalosti, tj. frekvenciji istih vokala ili konsonanata.

Iako je sve vreme pokušavao da uporedi jezik koji je beležen Linearom B sa etrurskim, ipak, čak i nehotice, najviše paralela nalazi upravo sa - grčkim jezikom!

Razrešenje

Mukotrpno napravljena tabela ipak ništa ne rešava. Ventris dalje pravi čitav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju tačnim. Recimo:

1. znak 08 jeste glas a zbog velike učestalosti pojavljivanja; odatle je kolona V ona čiji znakovi sadrže vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom

2. red VIII (30, 52, 24, 06) je n, zbog toga što je kiparski znak za na sličan znaku 06

3. znak 61 je vokal i, zbog kiparskog ti koji je sličan znaku 37, odakle je kolona I ona čiji znakovi sadrže vokal i.

Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj način bila razrešena. Ventris je zatim pokušao da pronađe potvrdu za svoje zaključke u materijalu koga je imao. Pretpostavio je da će se ona pronaći u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu - Amnisosu. Zbog silabičkog sistema treba tragati za sledećom konstrukcijom a-mi-ni-so. Od toga, imao je znakove za a i ni. Tražio je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-..-30-.. i pronašao sledeće varijante:

a) 08-73-30-12 prost oblikb) 08-73-30-12-45 lokativc) 08-73-30-41-36 /pridevskid) 08-73-30-41-57 /obliciDakle, znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni), čime rešavamo još jedan red IX = m; 12 je so, odakle je kolona II o i VII red s.

Nemoguće je bilo ne primetiti da je učestalost zankova koji sadrže s bila velika na kraju reči, što je bilo često u grčkom jeziku. Već je počela da se rađa sumnja da je u pitanju neka varijanta grčkog jezika, tj. pragrčki... Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su, prema tabeli, sadržali ..o, ondnosno ..a. Nametalo se rešenje koje nam je, opet, ukazivalo na grčki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obeležavanje roda) -jo, -ja. Odakle je bio rešen i IV red -j.

Kako se često nalazio natpis "formule" 70-52-12 (..o-no-so), bilo ga je jedino moguće rešiti tako da je vrednost znaka 70 - ko, a da je sam natpis: ko-no-so - Knosos! Otuda je X red - k.

Kockice su se polako slagale, a mozaik nam je sve više otkrivao grčki jezik. Konačan dokaz dobijamo razrešenjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za ženu, a označavali dečake i devojčice. To su 70-54 i 70-42. Pošto je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 - ko, trebalo je otkriti znakove 42 i 54. Oni se nalaze u II redu, znači sadrže isti konsonant. Najprihvatljivije rešenje nam dolazi, opet, iz grčkog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15).


Slika 15 - Grupe silaba u Linearu B koje označavaju dečake i devojčice (koros i kore).

Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaključi da je jezik koji stoji iza Lineara B grčki, ali ne grčki kakvog mi poznajemo, već varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog atičkog dijalekta (slika 16).


Slika 16 - Mapa grčkih dijalekata u klasično doba.

Veliki deo tabele je bio rešen; proveravajući i upoređivajući, mogao je da transkribuje sve više tekstova i sve više je bio uveren da je njegovo rešenje tačno. U junu 1952. godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Trećem programu i on tada koristi priliku da obelodani svoje otkriće (slika 17). Reakcije su, naravno, bile burne, a mnogi su pokušavali da ospore njegova otkrića.


Slika 17 - Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske, u kolonama A - Lineara A, a u kolonama B - Linear B pisma.

Pošto je predavao grčke dijalekte na Kembridžu, Džon Čedvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno proučio i, na kraju, čestitao Ventrisu. I, prema mišljenju ovog filologa - Ventris je našao rešenje. Poznajući dobro grčki jezik i njegove dijalekte, Čedvik mu je dosta pomogao u daljem radu. Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se beležili; opisao je zatim kompletnu ortografiju - kako su beležili diftonge, konsonatske grupe...

U maju 1953. godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena, koji je tada iskopavao palatu Pilos. On je prethodne godine tamo otkrio najveću kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu - čuvenu Arhivu iz Pilosa, ali ih niko do tog trenutka jezički nije ispitao. Koristeći se Ventrisovim otkrićem, Blegen je sam mogao da pročita i rastumači natpise na tim tablicama. Rešenje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti naučno potvrđeno, što je i do danas ostalo neosporno.


Mirjana Đelmaš
lingvista
Istraživačka stanica Petnica
Tema je zatvorena

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!