Forum  

Nazad   Forum > O S T A L O > Zanimljivosti > Antika
Portal Registrirati Galerija Pričaonica Detektor šop Pomoć korisnička lista Kalendar Označite sve forume kao pročitane

Antika Sve što pronađete u internetu, knjigama i sl. a mislite da spada u ovaj vremenski period

Odgovor
 
Teme - opcije
  #1  
Staro 08.10.2005, 23:49
Korisnička slika od rammstein
rammstein rammstein je offline
neaktivni korisnik
 
Registriran : 07.01.2005
mjesto: jos uvjek u potrazi.....
Starost: 37
priloga: 1.602
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 0 zahvalnice(a/u) za 0 priloga
Antika

Rimski period
Prodor Rimljana na Balkansko poluostrvo počeo je krajem 3. veka pre n. e. U rimsko-ilirskim i rimsko-makedonskim ratovima bile su pokorene Ilirija i Makedonija. Prvi ilirski rat (229-228. godine pre n.e.) uspešno je vođen protiv kraljice Teute i ilirskih gusara na Jadranskom i Jonskom moru. Rimski protektorat nad više ilirskih vazala nije bio dovoljno jak, te su Iliri obnovili gusarenje što je izazvalo novi rat 219. godine pre n.e. Ovaj pobedonosni rat Rimljani nisu uspeli da iskoriste u pravom smislu te reči, jer su bili zauzeti ratom sa Hanibalom. Tek, znatno kasnije u trećem ratu 168. godine pre n.e. protiv ilirskog kralja Gentija uspeli su konačno da pobede Ilire i nametnu im vlast i danak.

Pokoravanje Makedonije takođe je teklo kroz tri rata (215-205. godine pre n.e. 200-197. godine pre n.e. i treći 171-168. godine pre n.e.) Makedonija je konačno postala rimska provincija 148. godine pre n.e.



Dalji rimski prodori vršeni su u pravcu Dunava i Panonije. Na prvom pravcu prepreka su bili keltski Skordisci i Dardanci. Trogodišnji uspešni rat protiv Dardanaca omogućio je Gaju Skriboniju Kurionu da 73. godine pre n.e. bude prvi Rimljanin koji je ugledao Dunav, došavši sa svojom legijom na njegove obale.

U vreme Oktavijana (Avgusta) vršeno je pokoravanje plemena u Posavini i Bosni. No, to nije išlo lako; sledio je tzv. panonski rat 13-9. godine pre n.e., a potom je izbio masovni ustanak panonsko-dalmatinskih plemena od 6-9. godine n.e. Najveću snagu ustanicima su davali sremski Breuci i Desidijati s gornjeg toka Bosne na čelu kojih su bili dva Batona. Avgustov naslednik Tiberije uspeo je da skrši ustanak i nametne vlast plemenima od Dunava do Jadrana.

Sa teritorija srednjeg Balkana Rimljani su počeli da dolaze u dodir sa Germanima (Domicijanovi ratovi protiv Markomana i Kvada), Saramtima i Dačanima. Imperator Trajan je preduzeo dva uspešna pohoda na Dakiju (101-102: 105-107. godine n.e.) i pretvorio je u provinciju. Ovim pohodima prethodili su zamašni građevinski radovi. Prvo je prosečen put kroz Đerdap 100. godine, a sledeće je prokopan kanal kod Sipa da bi se omogućila slobodna plovidba Dunavom. Čuveni Trajanov most kod Kostolca izgrađen je 105. godine. Za vreme imperatora Trajana Rimsko Carstvo imalo je najveći opseg.

Na Balkanskom poluostrvu Rimljani su organizovali velike provincije: Dalmaciju (obuhvatalo je jadransko primorje i današnju BiH), Panoniju, Gornju Meziju (teritorija današnje Srbije) i Makedoniju. Glavni oslonac rimske vlasti bila je vojska. U pomenutim provincijama stalno su bile stacionirane dve legije - IV Flavia u Singidunumu (Beogradu) i VII Klaudia u Viminacijumu (Kostolcu). Vojnički logori na granici (limesu) postali su tačke oko kojih su vremenom nikli gradovi, a rudnici, banje i izuzetno plodna zemlja u unutrašnjosti bili su takođe jezgra nastanka gradskih naselja. Ovi gradovi imali su dosta zajedničkih urbanističkih elemenata: forum, dve glavne ulice koje su se sekle pod pravim uglom, javne građevine (bazilika, hramovi), stambene i trgovačke delove, kupatila (terme), bedeme oko grada i groblja. Gradovi su bili povezani putevima iz privrednih ali i vojničkih razloga. Inače, u celom Rimskom Carstvu saobraćaj je bio dobro organizovan.

U balkanskim provincijama Rimljani su posebnu pažnju poklanjali rudarstvu, pa bi se čak moglo reći da je celokupni život bio u znaku te privredne grane. U rudnicima su radili robovi i oslobođenici, a bili su pod strogom kontrolom državne administracije.

Domorodačko stanovništvo živelo je tradicionalnim životom stočara i ratara. NJegova romanizacija (porimljavanje) bila je spora, ali su celokupnim integrisanjem u rimsko društvo postojano su se gubile etničke karakteristike.

Na planu religije vladalo je veliko šarenilo. Starosedelačka mnogobožačka religija bila je na udaru rimske i grčke religije, ali i raznih verovanja koja su širili došljaci sa Istoka. Odlika svih ovih religija bila je u težnji za socijalnom pravdom što je utiralo put hrišćanstvu.

Napadi varvara na severnu rimsku granicu postali su, u dugom nizu godina, redovna pojava. Stoga su dunavski limes, a i njegovo zaleđe, počeli da igraju neobično važnu ulogu. To se ogledalo u tome što su snažne legije, sa ovog dela Carstva, svoje zapovednike izvikivale za careve. Varvarski pritisak bio je toliki da je imperator Aurelijan (270-275) shvatio svu benzadežnost odbrane Dakije i prepustio je varvarima. Od tog momenta počinje osipanje Rimske Imperije. Imperator Dioklecijan (285-305) uveo je sistem zajedničke vlade četvorice careva na osnovu koga se jedan od četvorice morao stalno nalaziti blizu limesa. Zahvaljujući tome grad Sirmijum je stvarno postao jedna od prestonica. Gamzigrad u gornjoj Meziji (istočna Srbija) verovatno je nastao iz istih razloga. Sagrađen je početkom 4. veka kao vladarska rezidencija Dioklecijanovog savladara Galerija. Na isti način nastao je na mestu starog Vizanta, na Bosforu, Konstantinopolj.
Ratovi protiv varvara (Sarata i Gota) slabili su Carstvo i u vojnom i privrednom pogledu.

Zbog opadanja proizvodnje smanjena je trgovina, a varvarski pljačkaški upadi uništavali su stanovništvo i poljoprivredu. Najteže posledice ostavila je najezda Huna pod Atilom 375. godine i Gota posle njihove pobede kod Hadrijanopolja (Jedrena) 378. godine. Od tih vremena varvari se nastanjuju na teritoriji Rimskog Carstva. Teškoće upravljanja Carstvom nagnale su cara Teodosija da 395. godine izvrši njegovu podelu na Zapadno (središte Rim) i Istočno (Konstantinopolj) carstvo. Krajnji, istorijski ishod varvarskih razaranja i pljački bio je pad Zapadnog carstva 476. godine.

Rimska vladavina i civilizacija na Balkanskom poluostrvu, posebno na teritoriji koju će naseliti Srbi, ostavila je duboki trag. O tome svedoče ostaci materijalne kulture, sačuvani do danas, ili otkriveni arheološkim iskopavanjima. Fotografije koje se objavljuju u ovom poglavlju samo su mali deo tog blaga, ali dovoljno upečaljive da se može zamisliti izgled i život tog sveta.
__________________
Oblast srpskog Podunavlja ulazi u interesnu sferu Rimskog carstva krajem I v.p.n.e. Geostrateski razlozi dovode do izgradnje prve utvrdjene granice na Dunavu-Limesa.

Na prostoru od usca Morave do donjomezijske granice lezali su legijski logori i gradska naselja: Margum (Dubravica), Viminacium (Kostolac), kao i veci broj manjih utvrdjenja i naselja: Lederata (Ram), Pincum (V. Gradiste), Cuppae (Golubac), a juzno se nalazio Mansio Municipium (Kaliste) i Iovis Pagus ( V. Laole).
Najznacajniji vojno-politicki i ekonomski punkt, najvece gradsko naselje i centar provincije Gornje Mezije (Moesia Superior), bio je Viminacijum. Nastao sredinom I v.n.e. kao logor legije VII Claudiae, Viminacijum je sve do kraja Carstva imao, cesto, presudnu ulogu u dogadjajima znacajnim po njegov opstanak. Takav polozaj je i ozvanicen dodeljivanjem statusa municipijuma, pod Hadrijanom 117. g., i kolonije, 239. g. pod Gordijanom III, kada dobija i pravo kovanja svog lokalnog novca. Za vreme dinastije Severa, Viminacijum je doziveo svoj najveci ekonomski i kulturni prosperitet.
Udrugoj polovini III v., Viminacijum je bio centar vojno-politickih zbivanja u Carstvu, koja obelezavaju pretendentske borbe, gde bitnu ulogu igra legija VII Claudiae. Presudna bitka, kojom je zapoceo period tetrarhije i vladavina balkanskih careva, odigrala se nedaleko od Viminacijuma, izmedju Dioklecijana i Karina, 284. g.
U IV v. Viminacijum je bio episkopsko sediste sa potvrdjenim episkopima, Amantinom i Kirijakom.
Nakon hunskog razaranja, 441. g., Viminacijum je obnovljen u prvoj polovni VI v., za vreme Justinijana. Varvarski upadi 584. g. kao i doseljavanje Slovena pocetkom VII v., oznacavaju kraj duge istorije ovog velikog rimskog grada.
Arheoloska zastitna istrazivanja Viminacijuma zapoceta 1977. g. dala su prvorazredne rezultate i potvrdila da se radi o jednom od najznacajnijih arheoloskih lokaliteta u jugoistocnoj Evropi. Istrazeno je 12 000 grobova grupisanih u deset nekropola sa hronoloskim rasponom od 12. v.p.n.e. do 17. v.n.e. O slozenim politickim, ekonomskim, etnickim i kulturnim odnosima u ovom delu Carstva svedoci preko 30 000 otkrivenih predmeta.
Zbirka je podeljena na kolekcije od kojih neke sadrze i po vise hiljada predmeta.
Rezultati arheoloskih istrazivanja Viminacijuma predstavljaju osnov za dalja istrazivanja rimske provincijske kulture na teritoriji Gornje Mezije. Najznacajnije otkrice predstavljaju fresko oslikane grobnice IV v. koje dokazuju postojanje slikarske skole sa vrhunskim i vrlo kreativnim umetnicima.
Mnogi predmeti su evropski i svetski rariteti : mermerni sarkofag sa girlandama, grb Viminacijuma, calamus-pisaljka od kosti, portret imperatora Karinusa, klepsidra-vodeni sat, hirurski instrumentarij, freske i dr.
Lokalna kovnica novca kolonije Viminacijum je, sa prekidima, radila od 239/40-254/55. g. Sadrzi brojna izdanja imperatora od Gordijana III do Galijena
Osim kvalitetnog importa koji je Dunavom i kopnenim putevima stizao na viminacijumsko trziste iz galskih, germanskih, italskih i istocno-mediteranskih radionica, nesumnjivo je, lokalna produkcija imala znatnog udela u trgovackim kretanjima i van viminacijumske teritorije. U svim vidovima njenog stvaranja vidljiva je integracija rimskih uzora i autohtonog nasledja.

;
GROBNICA SA FRESKAMA

Zapadni ceoni zid grobnice sa predstavom pokojnice.

Lokalitet: Kostolac Viminacium -Pecine polovina IV veka.




****S (M. AURELIUS CARUS)

Mermer, klesanje.

Lokalitet: Dubravica (MARGUM) kod groblja..


;KLEPSIDRA - VODENI SAT

Keramiko, vitlo, gledjosanje, reljefno ukrasena tera siligata.

Lokalitet: Kostolac -Viminacium - Brest prva polovina II veka

;MINDJUSA

Zlato, biseri, dvoslojni ahat, biseri, livenje, iskucavanje

Lokalitet: Kostolac - Viminacium - Pajica Salas


; SARKOFAG SA GIRLANDAMA

II - III vek.



Lokalitet: Drmno - Viminacijum
__________________
:694:[B][COLOR=royalblue]"[/COLOR][COLOR=blue]rammstein" :691: -"[/COLOR][/B]
[COLOR=blue][FONT=Verdana][SIZE=2][COLOR=black][COLOR=black][B]Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti[/B][/COLOR][/COLOR][/SIZE][/FONT]
[URL="http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search"][COLOR=red]http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search[/COLOR][/URL][/COLOR][COLOR=red]=[/COLOR]

Promijenjeno od rammstein (30.10.2005 u 22:53 sati)
odgoovorite sa citatom
  #2  
Staro 09.10.2005, 15:49
Korisnička slika od rammstein
rammstein rammstein je offline
neaktivni korisnik
 
Registriran : 07.01.2005
mjesto: jos uvjek u potrazi.....
Starost: 37
priloga: 1.602
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 0 zahvalnice(a/u) za 0 priloga
Odsek za antiku

Sadržaj odseka čine predmeti od prvih godina I veka n.e. do sredine V veka. Materijalna kultura prati sve rimske nalaze iz Kastruma, Civilnog naselja i nekropola Singidunuma. Zbirka obuhvata predmete od bronze, keramike, stakla, kosti, gvožđa, srebra i zlata, koje su ljudi koristili u svakodnevnom životu. Obuhvata blizu 5.000 predmeta.

Makrin

Boleč, slučajan nalaz
šuplje livenje, urezivanje, cizeliranje
bronza
visina 33 cm, širina lica 22 cm
217 n.e.
IB AA /2636


Ovo izuzetno vajarsko delo opredeljeno je kao portret rimskoga cara Makrina (Imperator Caesar Opellius Severus Macrinus Augustus), koji je 217. g.n.e. došao na vlast ubivši svoga prethodnika Karakalu, i dobivši podršku od strane Senata i vojske. Vladao je svega 14 meseci, kada je i sam nasilno izgubio život, ne uspevši da kao car stupi na tlo Italije. Identifikacija naše, realistično urađene, biste izvršena je na osnovu Makrinovog lika na novcu. Predpostavlja se da je izrađena u radionicama Antiohije, gde je njegov novac i kovan. Ovaj nalaz je od izuzetnoga značaja, jer je to jedina do sada pronađena bista cara Makrina.

Lavica

Rvati kod Obrenovca, slučajan nalaz
šuplje livenje, urezivanje
bronza
dužina 12 cm, visina 9,6 cm
ii-iii vek n.e.
IB AA /2715


Izuzetno lepa figurina lavice nađena je na prostoru rimske vile rustike, na oko 3 km od antičkog puta Singidunum – Sirmium. Pretpostavlja se da je bila deo neke veće figure ili figuralne kompozicije.

Pegaz

Beograd, Veliki Kalemegdan – castrum, iskopavanja 1978.
puno livenje, urezivanje
bronza
dužina 9,6 cm, raspon krila 5,8 cm
III vek
IB AA /4867


Veoma dobro očuvana figurina Pegaza, nađena unutar rimskog logora Legije IV Flavije. Pretpostavlja se da su u paru bila dva Pegaza, međusobno povezani vezom sa bočnih strana trbuha.

Svetiljka

Beograd, Bulevar Revolucije 73.
livenje
glina
dužina 12,6 cm, širina 8,2 cm
kraj IV početak V veka
IB AA /2930


Izuzetna kaosnaoantička lampa, odlične izrade od fino prečišćene crvene zemlje. Za reljefnu predstavu glave na disku se predpostavlja da prikazuje Hrista. Lampe kruškolikog tela, kakvima pripada i naša, poreklom su iz Egipta a na naše tle u kasnoj antici dolaze kao import sa italskog tla.

Brijač

Beograd, ulica Knez Mihajlova 30
livenje, rezanje
gvožđe, kost
dužina 8 cm, širina 3,6 cm
II – III vek
IB AA /4865


Unikatan primerak brijača očuvanog u celosti nađen je u samom srcu Beograda. Filigranski precizna obrada detalja šake i prstiju na koštanoj dršci, i posle osamnaest prohujalih stoleća pleni svojom lepotom.

Mindjuše

Beograd, Voždovac, ulica Bukovička 88
puno livenje
zlato
dužina 4,4 i 3,7 cm, širina 1,3 i 1,9 cm
druga polovina III veka
IB AA /1763 i AA/1764


Ovaj par minđuša pronađen je u zidanoj rimskoj grobnici. Ta, kao i okolne grobnice vezuju se za rimsku vilu koja se nalazila severozapadno od rimskog Singidunuma, na teritoriji današnje beogradske opštine Voždovac.

Olovna ikona

Beograd, ulica Zmaj Jovina, iskopavanja 1993.
livenje
olovo
visina 7,4 i 8,4 cm
kraj ii – sredina iii veka
IB AA /4504


Predstava na pločici podeljena je na tri horizontalne zone:

Prva zona, gledajući odozgo na dole, simbolizuje nebeski svod. Na levoj strani je prikazan Sol kome ptica (orao) prenosi poruku, a na desnoj strani je, takođe simbolični prikaz Lune.


Druga zona simbolizuje nadzemni svet i sa dve zmije koje flankiraju sunčev disk odvojena je od prve. Centralna figura boginje praćena je sa lve i desne strane konjanicima, a iza levog konjanika je prikazana boginja Nemeza. Kao granica između donje predstave nalaze se (s leva na desno) skelet ribe, škorpija i čovek koji leži.

U trećoj zoni dominira centralna figura Sola sa frigijskom kapom, bičem u desnoj ruci i uzdignutom levom rukom koja pokazuje na zvezdu i mesečev srp. Na istoj strani su još i kantaros i čovek koji prinosi na žrtvu ovna obešenog na drvo, dok krv žrtve curi u posudu (criobolium). Sa druge (leve) strane Sola nalaze se mnogobrojni simboli kulta: tronožni sto (u funkciji žrtvenika) sa hlebom i dva grozda na njemu, lav, petao, dva kandelabra, pas
, gavran, stilizovana volujska glava, mesečev srp i zvezdica





Svi gore prikazani predmeti u prilogu pripadaju Antickom odseku iz Vince
__________________
:694:[B][COLOR=royalblue]"[/COLOR][COLOR=blue]rammstein" :691: -"[/COLOR][/B]
[COLOR=blue][FONT=Verdana][SIZE=2][COLOR=black][COLOR=black][B]Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti[/B][/COLOR][/COLOR][/SIZE][/FONT]
[URL="http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search"][COLOR=red]http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search[/COLOR][/URL][/COLOR][COLOR=red]=[/COLOR]

Promijenjeno od rammstein (09.10.2005 u 16:14 sati)
odgoovorite sa citatom
  #3  
Staro 09.10.2005, 21:52
zlatkovics
Gost
 
priloga: n/a
Mislim da ce ova katra upotpuniti gornji tekst.
prikačene grafike
Tip dokumenta: jpg Karte3 copy.jpg (84,6 KB, 58x prikazano)
odgoovorite sa citatom
  #4  
Staro 09.10.2005, 23:36
Korisnička slika od rammstein
rammstein rammstein je offline
neaktivni korisnik
 
Registriran : 07.01.2005
mjesto: jos uvjek u potrazi.....
Starost: 37
priloga: 1.602
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 0 zahvalnice(a/u) za 0 priloga
zlatkovics karta u potpunosti slikovito objasnjava gore navedeni prvi prilog i tekst......
Nego da te pitam nesto.Posto nailazis na takve rimske karte,dali si mozda do sada naleteo na neku kartu gde stoji napisano ime grada Decibalus..
__________________
:694:[B][COLOR=royalblue]"[/COLOR][COLOR=blue]rammstein" :691: -"[/COLOR][/B]
[COLOR=blue][FONT=Verdana][SIZE=2][COLOR=black][COLOR=black][B]Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti[/B][/COLOR][/COLOR][/SIZE][/FONT]
[URL="http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search"][COLOR=red]http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search[/COLOR][/URL][/COLOR][COLOR=red]=[/COLOR]
odgoovorite sa citatom
  #5  
Staro 09.10.2005, 23:44
Korisnička slika od rammstein
rammstein rammstein je offline
neaktivni korisnik
 
Registriran : 07.01.2005
mjesto: jos uvjek u potrazi.....
Starost: 37
priloga: 1.602
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 0 zahvalnice(a/u) za 0 priloga
Šlem
VMB.inv.br. 16717
Cuprija, loklaitet "Kasarna"
Duž. 24 cm, visina 22cm, duž.vratobr. 12 cm
Šlem iskopan u Cupriji, raden od gvozdenog lima, jednostavnog oblika. Kalota šlema je komponovana od dve polovine spojene nizom limenih eksera. Na vratobranu je istaknut otvor za lofos. Kompletna ivica šlema je uokvirena blago zaobljenim ojacanjem. Na prednjoj strani sacuvan je cetvrtasti otvor. Šlem je, verovatno, pripada rimskom legionaru. Gvozdeni lim, livenje-kovanje.
II-III vek nove ere. Literatura : D.Piletic, Rekonstrukcija naoružanja rimskog ratnioka, VVM JNA 8-9, Beograd 1963.
Mač -Gladijus
VMB.inv.br. 16072
Dubravica, bagerovanje Dunava, poklon Duž. 68 cm, duž.seciva 55cm, šir.sec. 22cm
Mač je naden zajedno sa kanijom cije su drvene korice bile ojacane oplatom od gvozdenog lima ciji je vrh ukrašen biljnim ornamentom izradenom u tehnici opus interrasile.Ukrasni delovi okova kanije izradeni su od bakarne legure. Poseban znacaj ovom nalazu daje natpis, koji je plitko urezan, oštrim predmetom na oplati od gvozdenog lima, u delu bliže ustima kanije. Tekst je urezan u dva reda : ANIVALVC L A IIII U gornjem redu natpisa na macu je komgomen vojnika kome je mac pripadao - Anivalus, odnosno Hanibal. U donjem delu je oznacena vojna jedinica u kojoj je služio vlasnik maca: l(evis) a(rmatura) (legionis) IIII(Scythica). Natpis sa kanijeukazuje i na to da je vojnik pripadao specijalnoj jedinici lake pešadije.koja je obavljala poslove pogranicne milicije na ovom delu Dunavskog limesa.
I-II vek nove ere.
Literatura : M.Vujovic, Gladii, Vestigatio Vetvstatis, Beograd, 2001.





Ritopek (Castra Trikornia), rekognosciranja. Duž. 4 cm, šir. 1,3 cm
Strelica sa trouglim vrhom, pljosnata sa rebrom po sredini. Trn ravan, tup. Livenje. II-III vek nove ere. D.Piletic, Fortifikacije i oružje rimske provincije Gornja Mezija, doktorska disertacija, arhiva VMB. Neobjavljeno.
Koplje
VMB.inv.br. 15931
Smederevo, lokalitet Mihajlovac,
Duž. 16 cm, šir. 3 cm Koplje listolikog oblika s proširenim i presecenim tulcem pri dnu. Livenje.
II-III vek nove ere.
D.Piletic, Fortifikacije i oružje rimske provincije Gornja Mezija, doktorska disertacija, arhiva VMB.
Neobjavljeno.
Koplje
VMB.inv.br. 16826
Nepoznato nalazište.
Duž. 36,1 cm, šir. 3,5 cm Koplje listolikog oblika oštecenog vrha i ivica lista. Livenje. II-III vek nove ere.
Neobjavljeno.


Koplje
VMB.inv.br. 16824 Nepoznato nalazište. Duž. 22,4 cm, šir. 4 cm Koplje listolikog oblika sa naglašenim rebrom po sredini. Nedostaje tulac. Livenje.
III vek nove ere.
Neobjavljeno.
Koplje - pilum
VMB.inv.br. 28850 Orešac, poklon.
Duž. 18,8 cm, šir. 2,9 cm Kratko rimsko bacacko koplje. Na bodilu se uocava slabo naglašeno srednje rebro. Livenje.
III vek nove ere.
Neobjavljeno.
Koštani ukrasni predmet
VMB.inv.br. 22944
Precnik 3 cm Cuprija-Horreum Margi, iskopavanja. Koštana oplata kružnog oblika sa nareckanim krajevima dok je središte ukrašeno ornamentom u vidu višelaticnog cveta.
III-IV vek nove ere.
Neobjavljeno.
Privezak
VMB.inv.br. 22943
Dimenzije 3,5h 2,4 cm Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Bronzani privezak oblika ravnokrakog trougla. Jedna od strana je neukrašena dok se na drugoj nalazi urezan geometrijski ornament. Izraden je tehnikom livenja.
IV vek nove ere.
Literatura : S.Popovic, Anticki pokretni nalazi sa lokaliteta Horreum Margi-Cuprija, VVM. br.32, Beograd 1989. o
Prsten
VMB.inv.br. 22936
Precnik 2,4 cm Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja.
Bronzani stilus, sekundarno iskorišcen kao prsten tako što je kružno uvijen. Jedan od krajeva koji je zaravnjen, ukrašen je "okicama" i urezanim linijama. Izraden je tehnikom livenja. IV-V vek nove ere. Literatura : S.Popovic, Anticki pokretni nalazi sa lokaliteta Horreum Margi-Cuprija, VVM. br.32, Beograd 1989.
Prsten
VMB.inv.br. 22942
Precnik 1,8 - 2 cm Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja.
Srebrni prsten sa razdvojenim krajevima ukrašen sa tri granule na gornjoj površini. Izraden je tehnikom livenja.
IV-V vek nove ere.
Neobjavljeno.
Fibula
VMB.inv.br. 22941
Duž. 8 cm Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja.
Fragmentovana bronzana, krstasta fibula, nedostaje joj krak i igla. Stopa fibule je ukrašena, sa gornje strane, koncentricnim krugovima i sa tri uzdužne linije. Livenje.
V-VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Fibula
VMB.inv.br. 22086
Duž. 6 cm, šir.2,1 cm Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja.
Fragmentovana bronzana, jako profilisana fibula sa potpornom gredom. Na luku se nalazi ukras rudimentirane volute. Držac igle dugacak. Nedostaju joj opruga, igla i deo olucastog držaca. Livenje.
V-VI vek nove ere.Neobjavljeno
Nikeja, Julija Domna (žena S.Severa) VMB.inv.br. 22924

Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Velika bronza R - 29 mm, t - 18,75g Av. IOV?IA - AVGVSTA, bista carice na desno, sa frizurom i naušnicama. Rv. NIKA E ON, kutija iz koje izlazi zmija.
Neobjavljeno.
Nikeja, Aleksandar Sever ( 222-235 ) VMB.inv.br. 22925



Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Ae,sestersijus, R - 23 mm, t - 4,13g Av. M AVP ALEXANDROCK, poprsje u oklopu, glava okrenuta na desno. Rv. NI KA EI A, tri insignacije sa po jednim kaprikornom. Neobjavljeno.
Rim, Maksimin I ( 235-238 )

VMB.inv.br. 23723
Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Ar, denar , R - 21mm, t - 3,15g Av. MAXIMINVS PIVS AVG GERM, bista Maksimina s lovorovim vencem na glavi, na desno. Rv. PAX AVGVSTI, Paks stoji na levo, drži grancicu i skiptar.
Neobjavljeno.
Viminacijum, Gordijan III ( 238-244 ) VMB.inv.br. 23724

Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Srednja bronza, , R - 23mm, t - 6,35g Av. IMP GORIANVS PIVS FEL AVG, bista Gordijana III na desno, sa zrakastom krunom na glavi. Rv. PMS C-OL VIM, AN III, Personifikacija grada i provincije stoji, levo bik, desno lav.
Siscija, Konstantin I ( 306-337 ) VMB.inv.br. 24087

Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Ae, folis , R - 15mm, t - 2,56g Av. CONSTANTINVS MAX AVG, Glava na desno, na glavi lovorov venac. Rv. PROVIDEN-TIAE AVGG. SIS., Kapija utvrdenja. Iznad dve kule, izmedu njih zvezda.
Neobjavljeno.
Kizik ( 332., 335 ), Konstantinopolj VMB.inv.br. 24088

Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Ae, folis, R - 13mm, t - 2,42g Av. CONSTAN-TINOPOLIS, Poprsje Konstantinopolja u vojnickom odelu. Na glavi šlem s dijademom. U levoj ruci okrenuto koplje. Rv. SMKG, Viktorija stoji na pramcu broda. U desnoj ruci drži koplje, a u levoj štit. Neobjavljeno.
Siscija, Gracijan ( 367-383 )

VMB.inv.br. 23732
Cuprija-Horreum Mergi, iskopavanja. Ae, majorina, R - 23mm, t - 5,15g Av. DN GRATIA-NVS PF AVG. Poprsje u oklopu ogrnuto poludamentumom, na desno. Na glavi dijadema. Rv. REPARATIO REIPVB ( BSIS ). Imperator u vojnickom odelu stoji spreda, glava na levo. Desnom rukom podiže ženu koja kleci, u levoj drži Viktoriju na kugli.
Neobjavljeno.
Koplje
VMB.inv.br. 16043
Nepoznato nalazište.
Duž. 60 cm, šir. 4,5 cm
Listoliko koplje sa naglašenim srednjim rebrom, ošteceno. Na tulcu sacuvane dve nitne. Gvožde, livenje
IV vek nove ere
Neobjavljeno.
Sud
VMB.inv.br. 2032
Vinca kod Beograda, slucajan nalaz, H - 6 cm, R. oboda 4,3 cm Manja posuda sa drškom u vidu minijaturnog cupa, slabo naglašenog trbuha,fine fakture.
IV-V vek nove ere.
Neobjavljeno.
Posuda
VMB.inv.br. 27421
Kovin, lokalitet "Park", iskopavanja, H - 10,5 cm, R. oboda 6,8 cm Trbušasta posuda kraceg izvijenog vrata, nenagladenog vrata. Ornament je u vidu rešetkastih žigosanih rombova.
VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Fibula

VMB.inv.br. 23107
Kovin, lokalitet "Park", iskopavanja,
Duž. 5,4 cm, šir.glave 3,1 cm Bronzana dvoglava fibula sa lepezastom glavom bogato ukrašenom. Druga glava je vecim delom oštecena. Luk fibule ima tri ploasticna rebra od kojih je srednje ukrašeno punktiranim tackama. Igla i opruga nedostaju. Livenje, urezivanje, punktirenje.
VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Ogrlica

VMB.inv.br. 23108
Kovin, lokalitet "Park", iskopavanja, R. Ogrlica otvorenog tipa nacinjena od debele bronzane žice elipticnog preseka sa raskucanim krajem na kome se nalazi otvor. Raskucani deo ukrašen punktiranim trakama. Kovanje, rezanje, punktiranje.
VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Kopca

VMB.inv.br. 23105
Kovin, lokalitet "Park", iskopavanja,
Dim. 4,1h2,6 cm predica, 4,9h1,7 cm trn, Eliptiocna predica dvodelne kopce. Na mestu gde je bio pricvršcen trn, okov je sužen i kružnog je preseka. Trn je masivan, povijenog vrha, poluoblicasto sa bazom štitastog oblika. Vrh je ukrašen urezanim linijama. Bronza, livenje u jednodelnom kalupu, savijanje, secenje, iskucavanje, urezivanje.
VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Cešalj

VMB.inv.br. 23704
Cezava, iskopavanja
Duž. 9 cm, šir.4,5 cm, Koštani cešalj dosta oštecen. Citava površina prednjeg dela ukrašena geometrijskim ornamentom dok je donja neukrašena.
VI vek nove ere.
Neobjavljeno.
Kopca

VMB.inv.br. 16930
Vojka, lokalitet "Brdašica", iskopavanja, Duž. 3,2 cm, šir. 2,2 cm,
Eliptiocna dvodelna bronzana kopca-predica. Livena u jednodelnom kalupu kao i trn koji ima oblik podlaktice cija savijena šaka predstavlja vrh, a lakat cini vezu sa alkom. Predicu obuhvataju dva manja viseca držaca za pojas. Livenje, savijanje. VII vek nove ere
Neobjavljeno.
Privezci

VMB.inv.br. 16899, 16900
Vojka, lokalitet "Brdašica", iskopavanja, Duž. 2 cm, šir. 1,2 cm,
Dva potkovicasta privezka sa tri perforacije za zakivke. Prednja strana ukrašena nizom pseudogranuliranih zrna. Pronadeni u avarskom konjickom grobu pokraj desnog kuka ratnika. Livenje, pseudogranuliranje. VII vek nove ere
Neobjavljeno.
Posuda

VMB.inv.br. 27423
Vojka, lokalitet "Brdašica", iskopavanja,
H - 13,5 cm, R. oboda 9,5 cm Cup kruškolikog oblika sivo-crne boje, raden rukom od fino precišcene zemlje. Pri vratu posude konicno suženje, kratak vrat završava se horizontalno razgrnutim obodom.Dno posude blago udubljeno.
VII-VIII vek nove ere.
Neobjavljeno.
Garnitura pribora za uzdu

VMB.inv.br. 16891
Vojka, lokalitet "Brdašica", iskopavanja, Sastavljena iz cetiri dela i to : kopca sa ovalno predicom koja je kao i trn livena i limenog okova
Neobjavljeno.



Svi prikazani predmeti u prilogu pripadaju Vojnom muzeju Beograd
__________________
:694:[B][COLOR=royalblue]"[/COLOR][COLOR=blue]rammstein" :691: -"[/COLOR][/B]
[COLOR=blue][FONT=Verdana][SIZE=2][COLOR=black][COLOR=black][B]Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti[/B][/COLOR][/COLOR][/SIZE][/FONT]
[URL="http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search"][COLOR=red]http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search[/COLOR][/URL][/COLOR][COLOR=red]=[/COLOR]

Promijenjeno od rammstein (24.10.2005 u 23:07 sati)
odgoovorite sa citatom
  #6  
Staro 10.10.2005, 17:26
zlatkovics
Gost
 
priloga: n/a
Rami kartu sam izvuko sa diska "Istorija Srpskog naroda" nisam primetio da se negde spominje Decibalus ali pregledacu opet.
Mozes li mi reci gde se grad nalazio kako bi znao na sta da obratim paznju.
odgoovorite sa citatom
  #7  
Staro 10.10.2005, 20:36
terminus
Gost
 
priloga: n/a
Rammstein, pozdrav!!!!
Decibal nije naziv grada, već je to ime dačkog kralja kojega je pobijedio rimski car Trajan. Decibala je ubio jedan German iz sasrava rimske vojske, a od njegovoga kraljevstva Trajan je napravio provinciju. Rimska provincija Dakija poklapa se s današnjom Rumunjskom.
odgoovorite sa citatom
  #8  
Staro 13.10.2005, 16:40
terminus
Gost
 
priloga: n/a
Zapravo, ako se nevaram, ime dačkog kralja je DECEBAL.
odgoovorite sa citatom
  #9  
Staro 13.10.2005, 17:26
Korisnička slika od Vumi
Vumi Vumi je offline
ADMINISTRATOR
 
Registriran : 26.04.2004
mjesto: Ilirikum
Starost: 45
priloga: 6.654
Zahvaljivao se: 3
Dobio je 95 zahvalnice(a/u) za 68 priloga
Decebal, naslijednik Diurpannus-a, veliki diplomata i vojskovodja...kako neko rece
__________________
Nikada nećeš izgubiti pravi put
budeš li radio prema osjećanju i savjesti...
*Gete*
odgoovorite sa citatom
  #10  
Staro 23.10.2005, 17:58
Korisnička slika od rammstein
rammstein rammstein je offline
neaktivni korisnik
 
Registriran : 07.01.2005
mjesto: jos uvjek u potrazi.....
Starost: 37
priloga: 1.602
Zahvaljivao se: 0
Dobio je 0 zahvalnice(a/u) za 0 priloga
Ej drustvo Zlatkovics,Terminus,Vumi,ako nemate nista protiv da se prebacimo sa ovim razgovorom na forum Price legende itd........U temi Help...Pomoc
__________________
:694:[B][COLOR=royalblue]"[/COLOR][COLOR=blue]rammstein" :691: -"[/COLOR][/B]
[COLOR=blue][FONT=Verdana][SIZE=2][COLOR=black][COLOR=black][B]Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti[/B][/COLOR][/COLOR][/SIZE][/FONT]
[URL="http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search"][COLOR=red]http://www.youtube.com/watch?v=8D1GW-PNnoI&mode=related&search[/COLOR][/URL][/COLOR][COLOR=red]=[/COLOR]
odgoovorite sa citatom
Odgovor

Teme - opcije

Forumske odredbe
Vama nije dozvoljeno, postavljanje novih tema.
Vama nije dozvoljeno odgovarati na priloge
Vama nije dozvoljeno uploadovati dokumenta
Vama nije dozvoljeno obrađivati vaše priloge

BB-kod je uključen.
Smileys su uključen.
[IMG] Kod je uključen.
HTML-kod je isključen.



brojač posjetilaca

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2014, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2014 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!